Foto: Idarenj
Majka je sama odgajila Vanju. Nikad se nije udala, sve je davala sinu, kupila mu stan, platila fakultet. Postao je divan muškarac, uspešan. Sada ima pedeset godina. Nikad se nije ženio, nema dece. Ceo život se trudi da vrati mami dug koji joj nije tražio. Ne uspeva.
Ksjušin otac je radio dan i noć zbog dece. Imao je velike planove – posebno za ćerku. Ona je bila pametnica. Pa je on maštao da ona postane lekar. Upisao ju je na fakultet. Ali ona se ispisala. Želela je da živi svoj život. Na svoj način. Htela je da postane umetnica. Tata je pokušao da je urazumi i – ispostavio joj račun. Sve je izračunao: koliko je koštala škola, sekcije, privatni časovi, odeća, hrana… I zatražio da mu vrati dug. Suvišno je govoriti da Ksjuša više nikad nije videla oca. Prošlo je od tada preko trideset godina…
Mama se zbog Ire odrekla ličnog života. Posle razvoda nije se ni sa kim viđala, plašila se da ne istraumira ćerku. Ćerka je porasla i ne može da ostavi mamu. Ne može ni sa kim da se viđa. Ne može čak ni da pomisli da ostavi mamu i da se pozabavi ličnim životom. Ira ima četrdeset godina. Nije se udavala. Nema dece.
Igorovi i Ženjini roditelji su bili najdivniji roditelji. Sve su činili za decu, sve moguće i nemoguće. Porodica je uvek bila složna, porodični praznici, odmori… Samo što su u tom roditeljstvu njih dvoje izgubili odnos muž–žena. Više ih ništa nije vezivalo. Proživeli su zajedno trideset godina, kao tata i mama. A potom, kada su deca otišla svojim putem, oni su se naprosto razveli. Ženja dan-danas ne može da se dozove od te tako goleme obmane. Ima trideset sedam godina i još ne planira da se udaje. Plaši se da se i njoj ne ponovi tužna priča. Posle razvoda mama je brzo uvenula…
Goša – dugo čekano dete. Svi su nad njim oduvek treperili, brinuli se, čuvali ga, čak i previše. Istinu govoreći, njegova majka je prestala da čeka princa i odlučila da rodi sebi dete. A potom je odlučila da se posredstvom Georgija ostvare svi njeni snovi. Trudila se na svaki način da od njega napravi vunderkinda. Učio je nekoliko jezika, išao na nekoliko sekcija, svirao harfu… Majka se dičila sinom i stalno ga molila da odsvira nešto gostima. Harfa je tako egzotična! Goša je u petoj deceniji života. Razvodi se. Njegovu decu vaspitava drugi muškarac. Goša nema ništa protiv. Do dan-danas nije načisto šta želi od života. Vunderkind nije postao. Nije izdržao i slomio se. Sada pije. Pre posla, umesto posla i posle posla. Mama to ne vidi.
Malo li je takvih priča i mnogo li je radosti i veselja u njima? Kada dete postane smisao života, to je za njega preteško breme. To je kao da je zaključano u sobi u kojoj će pre ili kasnije nestati vazduha. U početku je moguće tako živeti, ali postepeno počinješ da otežano dišeš. Dišeš otežano od ljubavi i brige.
I nije dovoljno što dvadeset, ili koliko već, godina živiš u zagušljivoj životnoj pustinji, nego ostaješ i dužan. Podnosi ti se račun, mada ti se činilo da si samo došao u goste. I rado bi pomogao domaćinima – sam i na sopstvenu inicijativu. Ali sada ti se na tacni servira račun za celih dvadeset godina, za koje vreme je tvoj svaki udah pržio tvoju utrobu…
Nadalje ima više varijanti. Dete taj račun može plaćati večno. Poput Ire i Vanje s početka priče. Ili protestovati – početi da pije, pokidati sve veze – kao Goša i Ksjuša… Retko ko je kadar da razume i prihvati takav odnos roditelja. Da razume i prihvati, a da pritom ne žrtvuje svoj život, svoja interesovanja.
Zato vas preklinjem, ne živite za decu! Nađite drugi smisao svog života, nađite drugi smisao materinstva i očinstva. Da male devojčice i dečaci, dolazeći na ovaj svet, ne postaju taoci i žrtve vašeg „dobročinstva“ i brige.
Volite svog muža. Deca će porasti i otići, a on ostaje s vama. Vi možete dati primer deci i vaš odnos može biti razlog da požele i sami porodicu, decu. A možete i ubiti svaku želju, ako budete opsednuti detinjim problemima i ignorisali odnos supružnika.
Volite sebe. Ne zaboravljajte sebe jureći za detetovom srećom. Nemojte se odricati nove haljine zbog novog robota. Ne menjajte kozmetičara za privatnog učitelja. Ako sami o sebi ne vodite računa, šta možete dati drugome? Kakav primer? Kakvu ljubav? Odakle?
Smisao života potražite van aspekta materijalnog. Ovaj život jednom će se završiti, čak i ako sada odbijate da pomislite na to. Duhovna praksa, religija, molitve… Možete odatle crpsti životnu snagu umesto da je isisavate iz dece.
Na živite za decu, preklinjem vas. Kada sretnem ljude kojima su roditelji pružili sve pa i više od toga, veoma mi je teško da ih gledam u oči. U velikoj meri prepoznajem sebe i svoj bol. Vidim iste muke, slomljena srca, prazne duše. U njihovim očima – krici za pomoć. Bol, očaj, krivica… Oni – kao i svako dete – silno žele da vole svoje roditelje. No u tom slučaju, naprosto neće preživeti…
Dajte svojoj deci mogućnost da žive i dišu. Onda će moći da rastu i razvijaju se. Onako kako ih vodi sopstveni put. Uloga nas kao roditelja je jednostavna: zalivati na vreme, ne zaklanjati sunce, čuvati od štetočina. A dalje će se dete, kao cvet, snaći i samo, i ispoljiti sve najbolje u sebi što mu je odozgo dato.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: Valyaeva.ru / Detinjarije
Ja sam takvo dete,ne vidim kako se mogu odvojiti,za mene nema prostora za zivot.Godine mi prolaze.Nekad ne mogu ni izaci na kafu bez grize savesti a kamo li nesto vece da uradim.
Ja sam samohrana majka i hvala Bogu mogu svom sinu da priustim „robota“ a i sebi haljinu.Mislim da ne treba bas toliko da se ide u krajnost i dovodi do nekog teskog odricanja jednog zarad drugog.Svaka razumna i donekle inteligentna osoba moze da shvati sta je prioritet i kad se taj prioritet ispuni onda se se ispunjava sve ostalo ,naravno samo ako ima uslova i sredstava za to ispunjenje.Svakom normalnom roditelju dete/deca treba da budu na prvom mestu i nema tu price o nekoj preteranojljubavi ,deca se vole bezuslovno i bezgranicno.Od viska roditeljske ljubavi dete nece zaboliti glava.
Tesko je to…i ja sam dugo bila u ulozi takvog djeteta…uvijek najbolja, najpametnija, u skoli odlicna, stalno bila po treninzima, zaokupljena s necim…i uvijek imala osjecaj da se moram dokazivati, jer se u mene puno ulaze i zbog mene se rade velika odricanja…a s druge strane doma nikad nisam morala pospremat, brinut za neke sitnice…to je mama umjesto mene, koja onda svako tolko pukne jel naravno da ne moze sve sama pa sam ja kriva jel mene nikad nema…i onda dode razdoblje u kojem ti pocnu falit te sitnice, kad shvatis da si odrasla a zapravo se ponasas ko dijete, sve ocekujes da drugi rade umjesto tebe, mislis da si najbolja jel ti se to stalno govorilo, ali shvacas da nisi…da si ista ko i svi drugi…i pocnes naravno prvo mrzit one zbog kojih je to tak…ni sama nisam znala od kud sva ta mrznja, nisam znala kak na kraj s tim…odjednom su mi roditelji, koji su mi bili sve, postali stranci ciju sam svaku rijec i pokret mrzila jel su „oni bili krivi“…i trajalo je par godina…mislila sam da nikad nece proc…ali ANA…izvuci ces se iz stiska takvih roditelja samo uz pomoc velike snage volje da pronades sebe, uz puno vremena i truda i uz jako jako puno ljubavi…jel sam ja tek pocela ponono zivjet kad sam svu tu mrznju koju sam osjecala prvo priznala da uopce postoji, usudila se pocet pricat o njoj i o tome sto me sve smeta, uz to pomalo gradila sebe i na kraju ju sad dan po dan mijenjam za sve vise ljubavi prema njima…polako prihvacam taj dio njih, shvacam da je to bilo zbog mene, makar mozda na krivi nacin pokazano, i sad pocinjemo graditi pravi odnos, u kojem sam i ja odrasla osoba sa svojim zeljama i potrebama…moze se…
Zanimljivo da dete nekad usvaja one navike koje ima roditelj, a nekad samo pokušava da stvori atmosferu na koju je naviklo kod svojih roditelja. Npr. dete kad vidi da roditelj puši, hoće i ono kasnije da puši, kad vidi da roditelj vozi, hoće i ono da vozi, ali kad vidi da mu roditelj ugađa, ono neće, kao što vidimo, svome detetu ugađati, nego će gledati da mu ugađaju i neki drugi. Zašto se po vama javlja taj paradoks u ponašanju?
malo mi uvek glupo da komentraisem ovakve tekstove.. ali sta predlazu.. da se posvetis molitvni a ne deci??
mislimd a je tekst u stvari napisala neka veoma sebicna osoba…
da deci nisu potrebne pare… to je definitivno.. nego im treba Vreme roditelja… ali nije svako vreme roditelja razmazivanje dece, vec je vreme roditelja provedeno sa decom stvaranje od njih ljudi….
i partneri, otac i majka su tu ne da titraju deci (na sta clanak idicira) nego da ih spremaju za REALNOST zivota.
na pocetku zivota sud ati tako losi primeri da je to neverovatno… dat ej jedan primer osobe koja stavlja kvalitet novca ispred kvaliteta vremea, ovaj sa ocem sto placa sve…
dat je jedan kvalitet majke koja ispred realnosti stavlja to sta ce reci okolina, jer je bitno da ne pricaju ljudi kako majka ume da nastavi da zivi. inace detetu nije potrebna potvrda okoline, nego potvrda samog sebe. Dete koje se obazire na okolinu, kao i njegova majka koja je navedena ovde da nije nastavljala da se socijalizuje nije odraslo sa pravim vrednostima.. u toj prici je problem majke sto imastandarde zasnovane na vrednostima komsiluka.
treci primer Igorovi i Ženjini roditelji – sta hoce da kaze i kakav priemr daje.. jedne osobe koja sebi unistacva zivot zbog nekog pogresnog koraka.. to je priemer jednostavno slabe osobe… prave i normalne osobe nastavljaju svoje puteve i koracaju dalje bez obzira na kakve neprilike nailaze.
a…
onda pita dali je malo rakvih prica.. DA MALO JE … ima ih ali nikako nisu ni vecina ni pravilo…
uvek ima normalnih porodica gde se vrednost ne meri novcemnego lepim trenutcima provedenim zajedno, gde roditelji rade zajecno da naicne dcu sposobnu za buducnost, gde je porodica zdrava i jedisntvena celina.
zasto takvi autori uvek moraju da daju defektne primere….
zato jer zele da doazu i pokazu nesto sto bas i nije tako…
samo se zapitajte.. dali su vasi rodirtelji bili kao ovi primeri iz prica…
pa zasto je autor uzeo takve primere… da vam odgovorim.. da bi „dokazao“ nesto sto nije ispravno i tacno.. eto zato…
a ovaj pasus.. IJAAAAAOOOOO
———–Volite sebe. Ne zaboravljajte sebe jureći za detetovom srećom. Nemojte se odricati nove haljine zbog novog robota. Ne menjajte kozmetičara za privatnog učitelja. Ako sami o sebi ne vodite računa, šta možete dati drugome? Kakav primer? Kakvu ljubav? Odakle?———
NE MENJAJTE KOZMETICARA ZA PRIVATNOG UCITELJA —- ijao majko moja…. pa dal je moguce da ovo napise …
sta treba da je bolej da ima nalakirane nokte nego da joj dete bude obrazovano i pametno…
da ona ima haljinu kojom ceda se sepuri pred komsinicom jedanput (jer komsinica ne sme da je vidi dva puta u istoj haljini) umesto toga da vidi osmeh deteta koje se igra robotom SVAKI DAN …
zar vam ne deluje da osobi koja je pisala clanak je bitnija licna sreca od srece i buducnost detta…
kava sebicnjakinja…
pa ona stavlja KOZEMTICARA ispred privatnog ucitelja…
ona stavlja frizuru koja traje 10 sati ispred toga sto njeno dete nauciti ZA CEO zivot!!!
ova osba koja je pisala ovo I NE TREBA DA IMA DETE .. ne assluzuje.. nego roba koji ce d a je sminka…
pise da treba traziti smisao zivota u duhovnom…
gde u iluzijama i lazima i fantazijama.. pa makar se te illuzije, fantazije i lazi bila i drevna nepomicna dogma …
zapitajte se samoi.. gde treba traziti smisao zivota u REALNOSTI ili u iluziji?
zar mislite da time sto provodite kvalitetno vreme sa detetom da mu crpite energiju…
po mozda autorici teksta mama crpi energiju sto je maltretira da vodi racuna o svojoj deci, posto se ocigledno sminka a ne uci decu o zivotu…
a ja mogu da kazem.. posto sam prilicno prosao u zivotu .. imao i uspone i padove…
da primer, ljubav i davanje moze da bude bez obzira koliko ste nisko i sta vam se desava u zivotu… aoni kojima su bitne materijalne stvari ili pak lazne iluzije.. a ne prave vrednosti koje ne zavise ni od materijalnih ni od visih sila .. njima treba sve da bi mogli da daju…
zar bez religije ne mozete dati osmeh, zar bez novca ne mozete uciniti dobro delo, zar bez novca ne mozete uciniti podvig????
naredni pasus gde prica da vidi svoj bol, praznu dusu i slomljeno srce… e tu se autor otkriva i pokazuje ko je ona i sta je… i kakve sve muke ima i sta je tera da pise ovakav clanak… rec je jednostavno o osobi koja ima slomljeno srce, zato je i kivna na zdrzavu porodicu, na praznu dusu zato i trazi okrilje u religiji…
more kad je takva osoba nije ni cudo sto joj je muz ocigledno pobegao… a ako nije… pitam se kad ce..
na kraju kaze da treba dati deci da disu, i da ce tako odrediti svoj put…
deci put najbolje daju ucitelji, oni koje ona menaj za kozmeticare, iumesto da decu daje mudracima i ucenjacima da ima daju savete i kao sto bi i ona trebala da im ukazuje na put ka znanju..
ona svojim primerom ostavlja decu istraumiranu jer nemaju robote.. ALI ONA IMA HALJINU … ima nasminkane nokte ali DECA su joj GLUPA …
sta ce njoj sa takvim savetima kakve je dala ovde da deca odrastu… u nasminkane i lepo obucene glupake…
e je to uzor…
e je to primer
e je to nesto ka cemu treba teziti
autorici teksta ocigledno jeste ….
zdrava i slozna porodica koja ima za cilj obrazovanje i stvaranje dee koja ce biti sposobna za zivot, koja nece biti ni razmazena ni istraumirana zbog nemastine.
to je cilj
to se posticze time sto roditelji zajendo rade kako bi stvorili deci bducnost ne zanemarujuci bitnost vremena, i ne stvljajuci ga iznad bitnosti novca
time sto ce za svoju decu nece stedeti za najbolje ucitelje koji ce ih voditi kroz zivot, i to ne smao ka mudrosti vec i ka umetnosti i ka sportu.
placene ucitelje koji su majstori u svojim delatnostima, i koji su prosli puteve saznanja i koji ce deci preneti ono sta su oni sticali godinama.
i to ne samo znanje nego i mudrost
ja sma video i znam mnoge ljude koji su zdrvo izrasli i koji imaju prave vrednosti, koje nije odgajala ulica vec dobre i zdrave porodice.
i znam da takve porodice postoje…
nazalost postoje i takve osobe kao sto je ova autorka teksta koja svoj neuspeh zamazuje laznim slikama iz iskrivljenih zivota.. ali to je njena prica.. na svu srecu nije nasa…
zato.. ako pitate mene … stvarajte zdravu porodicu, sa zdravom decom, i to decom koja su formirana za zivot pun mudrosti, znanja, i vere u sebe, a ne u kojekakve drustvene ilir eligijske dogme…
i imajte na umu… ipak je robot vazniji od nove haljine… barem pravoj majci…
Komentar bolji od samog teksta. Bravo.
Svaka cast na komentaru ,apsolutno bolji os postavljenog teksta….Licno sam znala porodicu u kojoj su majka i otac pokazivali deci svoju veliku ljubav do same svoje smrti…… cerka se nikad udala nije a sin se jedva ozenio u nekim kasnim godinama i rastao……Mogu reci da nema pravila u nasim zivotima…… svako zivi svoj zivot i svoju srecu ili nesrecu…. Jedno cu reci odricala sam se svega u svom zivotu za odrastanje moje cetvoro dece koje su moje najvece bogatstvo…..moj brak se raspao jako rano ali sam gurala dalje i uspela izdrzati skoro 22 godine…. to sto sam se „pomucila“ za moju decu je moj najveci i najlepsi deo zivota koji sam imala i opet bi isto uradila nesebicno a raspad mog braka je nesto sasvim drugo nije unisten zbog odricanja za decu cak naprotiv drzao je taj brak dok je bilo moguce……SRECNA MAJKA KOJA BI SVIM RODITELJIMA REKLA UZIVAJTE U SVOJOJ DECI , ODRICITE SE JER TAKO KRATKO TRAJE „ZRTVA“ ZA NJIH….. NEKA NAM ZIVE NASA DECA NASI UNUCICI….ZIVOT JE JEDNOSTAVAN MI GA ZAKOMPLIKUJEMO!!!!VOLITE SE!!!!!
Mislim da ste potpuno pogrešno shvatili poentu teksta.. Nije stvar u tome da vi uskraćujete detetu osnovne stvari, a sebi udovoljavate i to autor nije ni spomenuo.. Vidim da je ovde ona ‘nova haljina’ i kozmetičar trn u oku.. Autor je u peavu, jer znam sijaset žena koje idu bukvalno u ritama da bi detetu kupile devedesetsedmu majicu koju ono neće ni stići da obuče.. Ona treba da nosi jednu haljinu 15 godina, ali je bitno da njen sin ima 162. robota koji će mu biti zanimčjiv pola sata i na kraju završiti na gomili sa ostalih milion igračaka.. Majka treba da liči na vešticu da bi platila privatnog učitelja svom lenjom detetu! Prema vašem mišljenju, deca koja nisu imala privatnog učitelja su glupa?! Ne bih se složila.. Uostalom, čemu služe učitelji u školama?! Time što žena brine o sebi i o deci može samo da da dobar primer toj istoj deci.. Ako sve činimo za njih, a ništa za sebe, oni to shvataju kao normalan način ponašanja i zato danas-sutra od svog partnera, prijatelja, dece zahtevaće istu žrtvu.. Time što sve radite za njih i umesto njih činite im medveđu uslugu.. I da, ja sam za to da kupim sebi haljinu i jednom mesečno platim manikir, pedikir, frizera na uštrb 786. robota i hiljadite majice deteta, jer mislim da će preživeti bez toga… Ima šta da pojede o popije, krov nad glavom, letovanje, zimovanje, dovoljno obuće o odeće, sve uslove za školovanje, našu ljubav, podršku i razumevanje i ne vidim šta bi mu još falilo! I smatram sebe dobrom majkom i suprugom.. A novu haljinu ne kupujem da bih bila lepa komšinici već sebi i svom mužu, jer imam i muža, ne samo dete i ne želim da se pretvorim u ogorčenu ženu čiji muž trčka za onom koja ide kod kozmetičara i nosi novu haljinu…
manje droge, vise citanja teksta s razumevanjem
Slazem se
Bravo. Cuj da ne placa tutora jer se mamica sminka. Bljak koji odron.
BRAVO !!!
🙁 pogodili ste me više nego točno. I svjesna sam da je tako, ali ne znam kako se izvući iz stiska takvih roditelja.