Foto: Pixabay
U Japanu je običaj da se deo pupčane vrpce deteta čuva u drvenoj kutiji. Obično se pored vrpce nalazi i figurica deteta koje spava u kimonu. Medicinsko osoblje japanskih bolnica pakuje pupčane vrpce u kutijice i predaje ih majkama pred napuštanje bolnice. Cilj ove neobične tradicije je da se osigura pozitivan odnos između bebe i majke.
Bebe rođene u Danskoj i Švedskoj čeliče se od malen. Tamo je, naime, sasvim normalno da izvedete bebu u šetnju po ledenom vetru. Veruje se da hladan vazduh podstiče apetit beba, kao i bolji san.
U Finskoj već 75 godina mame uz bebu iz porodilišta dobijaju i kutiju punu odeće, kozmetike i medicinskih sredstava koje odlično dođu u prvo vreme, a u kutiji beba može i da spava. U početku su tu jednokratnu pomoć države dobijale samo siromašne porodice, ali je ubrzo preraslo u jedan lep običaj dostupan svima. Ova bebi-k
utija postala je simbol jednakih šansi u Finskoj koje svaka beba ima, jer bez obzira na njihovo poreklo, sve „odrastaju“ iz istih kutija.
U modernom Egiptu se očuvao jedan čudan stari običaj. Kako bi se što ranije navikle na sve promene i turbulencije koje ih u životu očekuju, bebe se stavljaju u sito koje se zatim trese. Nakon toga, mama spušta novorođenče na ćebe na podu, a na grudi mu se stavlja nož, koji treba da otera zle duhove. Za to vreme, gosti i članovi porodice oko bebe na ćebe stavljaju poklone i nakit. Mama zatim preskače dete sedam puta, jer sedam je magijski broj u Egiptu. Tako se, na primer, tek sedam dana nakon rođenja bebe objavljuje da je u kući novorođenče.
Kada bebi izraste prvi zub u Jermeniji, sledi ritual nazvan – agra hadig. Beba se stavlja na pod, a oko nje u krugu se raspoređuju simbolični predmeti: knjige, lopta, stetoskop, četka za kosu… Na taj način roditelji žele da predvide čime će se dete baviti kad odraste. Evo kako to izgleda:
U Kini, kada beba napuni mesec dana, pravi se porodična proslava, gde gosti donose poklone bebi, a roditelji deteta ih daruju jajima obojenim u crvenu boju, kao simbol srećnog života.
Na Jamajci posteljica i pupčana vrpca se „sahranjuju“ na određenom mestu i tu se sadi drvo. Drvo služi da pokaže detetu šta znače odgovornosti u životu, jer se dete stara o njemu.
Na Baliju, deci se dok ne navrše sedam meseci, ne dozvoljava da kroče na tlo ili sede na podu, jer se smatraju božanskim bićima koja su sišla iz raja i tek kad dostignu tu određenu starost mogu da stupe na tlo, što simbolizuje njihov definitivni prelazak u ljudski život.
U Trinidadu i Tobagu kada gosti dolaze u posetu bebi, obično joj stavljaju novac u ruke, kako bi prizvali napredak i blagosiljali novorođenče. Drugi običaj u ovoj zemlji se odnosi na zabranu primanja gostiju nakon šest sati popodne, jer se veruje da će večernja rosa koju donose razboleti bebu.
U Nigeriji devojčica koja je napunila sedam dana i dečak koji je star devet dana se blagosiljaju određenim namirnicama. Tako se bebi daje voda – da ne bi imala neprijatelje, palmino ulje – da sve u životu ide glatko, jedna vrsta oraha – za dug život, so i biber – kako bi joj život bio „začinjen“ uzbuđenjima i avanturama.
Takođe u Nigeriji može lako da se desi da dete ima i po 20 imena, zbog neobične tradicije dodeljivanja. Osim imena koje biraju roditelji, detetu se daje dodatno ime koje se odnosi na situaciju u kojoj je rođeno, na primer ukoliko se rodilo nakon blizanaca, zvaće se i Idovu. Ukoliko je u selu neka starija žena umrla, a zatim se rodila devojčica, zvaće se Jetunda ili „majka koja se vratila“. Zatim rođaci predlažu ime deteta, pa se tako spisak produžava.
U Brazilu, trudnica priprema poklone za goste koji će je posetiti u bolnici kad se beba rodi, tako da ima sve spremno za taj trenutak. Obično su to sitnice poput slatkiša, notesa, kesica sa mirišljavim biljem, a na taj način se majka zahvaljuje u detetovo ime.
U Maleziji, mama nakon porođaja ima poseban tretman. Njoj su namenjene masaže vulkanskim kamenjem, pilinzi i tretmani za ulepšavanje kako bi sačuvala ženstvenost. Takođe, 44 dana nakon porođaja žena ne sme da podiže ništa teško, niti da radi po kući. Sve kućne poslove obavlja muž, dobrovoljac iz familije ili unajmljena pomoć. Ženina obaveza je samo briga o bebi.
Izvor: Mondo
Komentari 0