„Shvatate sad poentu?” pitam je.
Sve ovo što ste naveli, današnje požrtvovane roditelje nužno pretvara u špijune sa diskontnim radnim vremenom, u policajce, u sudije, u osobe koje svojoj deci dišu za vratom i koje moraju sto puta više da pričaju i pronalaze objašnjenja za nenormalne pojave današnjice. Vi to niste morali u ovoj meri da budete. Nije bilo mobilnih, pa da lupate glavu s kim dete priča i s kim se dopisuje kad je u sobi ili izađe napolje ili ode u kupatilo, da li mu se nakačio neki pedofil sa profilnom slikom slatkastog tinejdžera (a on zakucao 60.), fiksni vam je bio u sred trpezarije, taman da čujete sa kim dete priča, o čemu priča, nije bilo Zadruge, Parova, nije bilo osamsto kanala, čak nije bilo ni televizora, kad su stigli u domove, sa njima stigla i Lepa Brena i Slatki greh, Laku noć deco, kviskoteke… (šta tu da kontrolišete?), zakon nije branio učiteljima i profesorima da adekvatno kazne dete, da budu autoritet… Nije fer porediti roditeljstvo nekad u onim okolnostima i sistemu socijalizma, sa roditeljstvom danas u ovom kvazi kapitalističkom sistemu, iznosim joj dalje svoje mišljenje.
„Pa, i mi smo radili u smenama”, brani se.
„Jeste, ali je Vaša jutarnja smena bila do 14 časova, a danas je do 17. Uz to pritisak i pretnje otkazom ne mogu da se porede. Nikoga više ne zanima da li vam je dete bolesno i jeste li ga ostavili kod kuće sa temperaturom 40, jer naći će nekoga ko nema decu. Uostalom to i pitaju na razgovorima za posao. Pa, kad imate dete, zanima ih da li ste spremni da radite i duže od radnog vremena ili kod kuće…”
„Pa, dobro, u pravu ste, jeste da je danas malo teže, ali vi MORATE kao roditelj…”
Da, moram, i moram mnogo više nego što ste vi morali nekad. I ne žalim se, jer sam svesna da ne mogu sa detetom unazad, ali bi bilo lepo da starije generacije prekinu da osuđuju današnje roditelje (nisu svi isti, ima ih koji nisu popustili „čarima“ tehnologije i svim snagama se bore da nauče decu pravim vrednostima) i da onima koji su zaslužili, kažu „svaka čast“. Jer ko zna kako biste vi plivali da ste danas roditelj. Možda biste se udavili sa prvim većim talasom.
„Da, da…” kaže.
Ustaje da joj frizerka pere kosu od farbe i dodaje: „Šta da Vam kažem, borite se, tako vam je.”
Ok, hvala Vam, hoću.
Autor: Jovana Kešanski
Komentari 0