Foto: Pixabay
Poznato je da starost i određeni hronični zdravstveni problemi, poput hipertenzije i dijabetesa spadaju u faktore rizika od KOVID- 19 Ipak, ali oni ipak ne objašnjavaju veliku različitost simptoma.
Uticaj gena
Naučnica Kari Stefanson, sa „deCODE Genetics“ , ogranka „Amgen“ na Islandu, koja je sprovela neke od najopsežnijih studija o virusu dosada rekla je da dva faktora utiču na simptome i ishod zaraze: „Jedan je genetski niz samog virusa, neki sojevi pogoršavaju zdravstveno stanje pojedinih ljudi čineći ih bolesnijim u odnosu na druge. A drugi je jedinstvena genetika svake osobe koja se zarazi“.
Geni neke ljude čine podložnije teškim bolestima, dok genetika drugih ljudi može da pruži otpor.
Opšte je prihvaćeno da naši geni igraju ulogu našim reakcijama na virusne infekcije. Na primer, jedna mutacija gena CCR5 čini one koji je nose otpornim na HIV (ovo je navedeno kao ekstreman primer).
Izgleda da pojedine genetske varijante, posebno u genima koji utiču na imuni sistem, predisponiraju neke ljude za oboljevanje od infektivnih bolesti. Studija iz 2017. je proučavala 23 česte infekcije, poput boginja, i pronašla vezu njih i gena.
Stefanson i ostali naučnici sumnjaju da ljudske genetske varijacije mogu da imaju sličnu ulogu kod ljudi koji boluju od KOVID-19. Postoje određene indikacije za to kod novog soja korona virusa.
Receptor koji virus koristi da bi ušao u ćelije domaćina zove se ACE 2 i može kod ljudi da bude prisutan u različitim količinama u zavisnosti od njihove genetike, faktora životne sredine i lekova koje uzimaju.
Naučnici intezivno istražuju
Naučnici poslednjih nedelja intezivno istražuju vezu virusa i gena. Stotina naučnika koji rade na desetinama institucija rade na više od 100 studija.
„Jasno je da ne razumemo zašto postoji tolika razlika reakcija na KOVID- 19 među pojedincima. Pored teorije, za sada ima veoma malo podataka“, rekao je Erik Topol, direktor istraživanja na „Scripps Research Translational Institute“ u Kaliforniji.
Topol se nada da će se uskoro doći do potrebnih podataka. Francuska kompanija „Amgen“ radi na razvoju novih metoda lečenja koji koriste antitela za napad na virus. „DeCODE“ će istražiti da li su takvi tretmani efikasnim obezbeđivanjem genetskog materijala ljudi koji su bolovali od novog soja korona virusa. Kompanija za DNA testiranje „23andMe“ uradiće anketu među klijentima i pokušati da nađe sličnosti među onima sa ozbiljnim simptomima.
Kako je glavni naučnik sa „23andMe“ Adam Oton rekao, potrebno je istražiti brojne oblasti genoma i to je već igra brojeva. Moglo bi se istražiiti 23 takve oblasti pa ipak ne nabaviti dovoljno podataka da bi se razumela genetika domaćina KOVID- 19.
Istraživanje citokinske oluje
Ipak, istraživači su počeli da shvataju ko je najugroženiji. Pojedini se koncentrišu na proučavanje imunog sistema i njegov odgovor na infekciju kao potencijalnog okidača za tešku bolest.
Dok se telo trudi da se bori protiv ne poznatog patogena, imuni sistem može da previše burno reaguje i da tako pokrene citokinsku oluju, uzrokujući štetu koja može da bude veća od one koju izaziva sam virus.
„Kada bismo mogli da bolje razumemo zašto se kod nekih ljudi javljaju citokinske oluje, onda bi i lečenje bilo bolje. Nemamo racionalan način određivanja terapije. Dajemo iste lekove u nadi da će oni dati rezultate. Kada bismo mogli da se spustimo na molekularni nivo razumevanja, onda bismo bili mnogo efikasniji“, rekao je Akiko Ivasaki, imunolog sa Jejl univerziteta.
Važno je pak reći da deca sa slabije razvijenim imunološkim sistemom mogu da budu manje ranjiva, a dokazi „DeCODE“ ukazuju na to da se i kod žena ređe javljaju teški simptomi. Najrizičniji su stariji ljudi i pacijenti koji se bore sa određenim vrstama upala. A taj rizik takođe ima genetsku komponentu.
Tokom istraživanja ustanovljeno je da je faktor rizika i gojaznost. Lekari sa „NYU Langone“ u Njujorku proučavali su četiri hiljade pacijenata sa KOVID- 19 i utvrdili da su ljudi stariji od 65 godina, a sa 36 do 45 kilograma viška, u najvećoj meri hospitalizovani. Ljudi kod kojih je laboratorijskim testovima ustanovljen nizak nivo kiseonika i znaci upale imali su najveće šanse da se teško razbole.
Docent Kristofer Petrili istakao je da su ljudi prekomernom telesnom težinom dva puta češće bili hositalizovani, kao i da gojazni ljudi generalno tri puta češće završe na intezivnoj nezi.
Ako se pitate kako je gojaznost povezana sa virusom, Petrili je objasnio da gojazne osobe imaju pojačani imunološki odgovor kao i da boluju od upala.
„Aposlutno je povezano sa genetikom koja igra ključnu ulogu u razvoju imunog sistema“, istakao je.
Gojaznost je jedan od trri najmoćnija faktora rizika za najteže stanje izazvano KOVID- 19 koji imaju genetsku komponentu. Pored nje, tu su hipertenzija i dijabetes.
U državi Njujork 90 odsto onih koji su preminuli od KOVID- 19 imali su prethodne zdravstevne probeleme. Od 10, 834 umrle osobe (do 13. aprila) 56 procenata njih bolovalo je od hipertenzije. Slede zatim pacijenti sa dijabetesom, visokim holesterolom i srčanim bolestima.
„Većina ljudi ima blage simptome, ali mogu da šire infekciju, a postoji i grupa ljudi koji se teško razboljevaju. To je i veoma zarazno i veoma smrtonosno“, rekla je Stefanson koja je istakla da je promenjivost simptoma i ishoda virusa njegova najveća prednost.
Komentari 0