Detetove granice
Neka osete i nesreću, to nije nikakva tragedija: morate dete pustiti da bude i nesrećno, morate ga podržati i osnažiti da prođe kroz taj osećaj, da shvati i nauči da je nesreća podnošljiva. Tako deca postaju otpornija i kompetentnija.
Deca čiji su ih roditelji stalno precenjivali govoreći im da su posebniji od drugih ili su im neprestano davali poseban tretman odlaze u narcisoidnost. Bolji i zdraviji pristup je reći im: volim te, zagrljaji i poljupci mnogo su važniji. Puno bolje se gradi dobro samopoštovanje ako deca imaju osećaj istinske topline, nežnosti i prihvatanja od svojih roditelja.
Roditeljstvo je velik izazov, velika odgovornost, ali i obaveza. Ne ustručavajte se učiti, čitajte knjige o roditeljstvu, dobrom i kvalitetnom odnosu sa svojim detetom i više ćete shvatiti, naučiti i znati postaviti svoje i detetove granice. Svako je jedinstven, ali nitko nije poseban. Umesto da ih stalno kritikujete ili dižete na pijedestal, volite ih baš onakvu kakva jesu.
Većina roditelja složit će se da podizanje srećne dece nije lako. Jeste li ih hvalili previše ili premalo? Jeste li ih dovoljno stegnuli? Učite li ih pravim veštinama i vrednostima? Na to je teško naći pravi i jedinstven odgovor jer je svako dete drugačije. Najveća stvar koju možete učiniti je shvatiti i biti u kontaktu s detetovom osobnošću, razumeti ga ko je, jer tek kad shvatite i uočite njegove talente, pomoći ćete mu da napreduje i zdravo se razvija.
Izvor: Jutarnji
Komentari 0