Stalno traži istu priču
Dete koje iza sebe ima samo jednu ili dve godine života, ne voli promene jer ih se plaši – ponavljanje je ono što mu pruža sigurnost. Uostalom, ponavljanje iste priče će mu pomoći da izgradi govor. Kada mu se prvi put nešto pročita, dete je u stanju da razume samo deo. Sa svakim novim čitanjem, ono razume sve više. Kada bude razumelo celu priču, i samo će da učestvuje. Počeće da dodaje poznate reči (dok čitate), čak i unapred, a to će mu pružiti ogromno zadovoljstvo.
Taktika za preživljavanje:
Menjajte glas, kako biste čitanje učinili zabavnijim (neka drugačije priča meda od zeke ili lije…). Izmenite poglavlja koja dete već zna, tako što ćete njega ubaciti kao glavnog junaka. Pokušajte da ga zainteresujete za novu priču tako što ćete otići u knjižaru i zajedno odabrati novu knjigu.
Ima izmišljenog prijatelja
Ukoliko živite u svetu gde vam odrasli stalno nameću stroga pravila, sasvim je prirodna potreba da imate prijatelja nad kojim vi imate kontrolu. Zamišljeni prijatelji se najčešće javljaju u drugoj i trećoj godini. Oni služe kao tampon-zona između deteta i spoljašnjeg sveta. Suočavanje mališana sa pravilima koja mu roditelj nameće, za njega predstavlja „vruć krompir“. Zato mu mnogo olakšava stvar ukoliko ima „drugo ja“ na koje može da prenese za njega tešku situaciju.
Taktika za preživljavanje:
Zamišljanje prijatelja je prirodna faza u razvoju deteta. Pokažite interesovanje, ali nemojte tu ideju da prihvatite u potpunosti. Deca znaju da je njihov prijatelj izmišljen, pa bi vaše preterano uživljavanje moglo da ih zbuni.
Plaši se svega
Skoro sva deca u istom periodu prolaze kroz iste strahove – plaše se nepoznatih osoba u prvoj godini, jakih zvukova sa godinu ipo dana, mraka sa dve godine… Ovi strahovi su dokaz da dete poseduje izvesna znanja, ali nedostatak iskustva čini da ona nekad izgledaju zastrašujuća. Tako mališan zna kako protiče voda kroz WC šolju, ali mu nije jasno šta njega sprečava da i ono „ode“ sa vodom. Deca nisu u potpunosti svesna granica svog tela, pa im zato treba vremena da shvate kako neće da „nestanu“ u šolji.
Taktika za preživljavanje:
Nikada nemojte da se podsmevate mališanu. Vama njegov strah može da bude smešan, ali za njega je to velika stvar. Nemojte njegove strahove da koristite za zastrašivanje, jer će da pomisli kako zaista postoji razlog za strah. Tražite od deteta da vam objasni zbog čega se nečeg plaši, a onda mu navedite razloge zašto ne bi trebalo da se plaši.
Na svako pitanje odgovara sa: NE
U toku ovog najranijeg (frustrirajućeg) perioda, deca na skoro sva pitanja odgovaraju odrično. Dete postaje svesno sebe i koristi priliku da utiče na svet. Toliko mu se dopada moć odbijanja, da često odbija čak i ono što zapravo želi.
Taktika za preživljavanje:
Komunicirajte sa detetom tako da ne može da vam odgovori samo sa: „Da“ ili „Ne“. Nemojte da gubite živce ili da se smejete detetu.
Neprijateljsko raspoloženje
„Moje“ – je najverovatnije jedna od najomiljenijih reči svakog dvogodišnjaka. Dete najpre treba da nauči da nešto poseduje, pre nego što nauči da deli. Zato mu nije sasvim jasno zašto – kada je tek počelo da uživa u posedovanju – mora to i da podeli.
Pre nego što napune tri godine, deca se uglavnom igraju samostalno. Sa vršnjacima počinju da se druže kasnije, pa im je teško da razumeju zašto nije lepo da budu gruba prema drugoj deci. Za socijalizaciju je potrebno vreme, ali i vežba. Detetov svet u ovom uzrastu predstavlja zbir različitih „objekata“, u koje spadaju i druga deca. Zato na njih upiru prst i proučavaju ih baš kao i sve ostale objekte (predmete).
Taktika za preživljavanje:
Deljenje sa drugima i socijalizacija je nešto što dolazi kasnije, ali ono što možete odmah da uradite je da izvršite pripremu za to:
– Izgradite dečje samopouzdanje – deci nesigurnoj u sebe je teško da dele.
– Delite hranu i piće sa svojim detetom.
– Pružite detetu priliku da se igra sa drugom decom
Izvor: Yumama
Komentari 0