Nutricionista savetuje šta je važno da deca jedu u zimskim danima

Zbog manjka fizičke aktivnosti i kalorijske potrošnje zimska ishrana bi trebalo da se razlikuje od letnje. Uravnotežena i zdrava ishrana koja se bazira na raznovrsnoj hrani osiguraće dečjem organizmu potrebne hranljive sastojke i optimalan unos energije.

Tokom zime izbor svežih namirnica je ograničen, pa dečju ishranu treba organizovati tako da polovinu čine ugljeni hidrati – voće i povrće i cela zrna žitarica i njihovi proizvodi. Drugi deo ishrane treba da čine dobri izvori masnoće kao i belančevine koje se lako vare, poput crvenog i belog mesa, jaja i mlečnih proizvoda i ribe.

„U zimskom periodu, kao i vreme virusa i prehlada, važno je obogatiti ishranu vitaminima C i D. Deci je potrebno nuditi što više sezonskog voća, poput citrusa, šipka i kivija, jer im ono pruža vrlo važan vitamin C. Deca često ne vole sirovo voće i povrće, ali im ga zato možete pripremiti u obliku sokova i smutija. Važna je i hrana bogata vitaminom D, kao što je masna riba, obogaćeno mleko, ali i dodaci ishrani, s obzirom na to da se zimi ne izlažemo dovoljno suncu.

Ipak, najvažnija je masna riba i treba je što više konzumirati. Decu treba od malih nogu privikavati i na kiseli kupus i kiselu repu. Tu su i salate, zeleno lisnato povrće – raštika, slatki kupus, karfiol, brokoli… „, objašnjava nutricionistkinja Mirna Trumbetaš.

Kod zimske ishrane vrlo je važno jačanje imuniteta i održavanje toplote u organizmu, pogotovo nakon dužeg boravka na hladnoći.

„Za brzo zagrevanje organizma svakako preporučujem supe. Odličan su izbor za zimske dane. Mogu biti i mesne i povrćne (npr. od bundeve, karfiola ili brokolija). I variva su za preporuku, i to od sezonskog povrća – raštika, kupus, pasulj…

U variva i supe možete staviti i suvo meso“, objašnjava Trumbetaš dodajući kako je teža hrana svakako pogodna za ove hladne zimske dane.

„Odličan izvor energije za ručak ili večeru može biti i pečeno, bareno ili kuvano korenasto povrće kao što su šargarepa, zimska bundeva, batat i krompir. Bundeva je bogata vitaminom A i karotenoidima, koji čuvaju zdravlje, podižu imunitet i održavaju kožu zdravom, a i dobar je izvor vlakana. Većina bundeva ima slatkast ukus i deca će je bez problema prihvatiti.

Batat je takođe izvor vlakana, prepun vitamina A i kalijuma. Neizostavan deo prehrane zimi temelji se i na zimnici, a tu spadaju kiseli kupus, paprika, pečurke, krastavci, paprike i cvekla… Ove namirnice obiluju probioticima, koji obezbeđuju dobro varenje, a imaju i puno vitamina C.

I na kraju, ističe nutricionistkinja, doručak je izrazito važan i nikako ga ne bismo smeli preskakati, pogotovo tokom zime. Njime se u organizam unese 40 posto dnevnih energetskih potreba. Deca koja ne doručkuju često imaju slabiju koncentraciju i pospanija su od vršnjaka. Na primer, doručak od žitarica celog zrna ne goje, a daju organizmu potrebnu energiju. Takođe, dobar doručak zimi je i kajgana jer deci daje dovoljno energije da izdrže do ručka“.

Mala velika pravila dečje zimske ishrane

Jesti od jutra

Doručak se ne sme preskakati jer se njime unese čak 40 posto dnevnih energetskih potreba

Protiv bolesti 

Masna riba, bundeva i citrusi organizmu će obezbediti dovoljne količine vitamina A, C i D.

5 obroka na dan

Deci školskog uzrasta potrebno je pet obroka; doručak, ručak, večera i dva međuobroka. Treba ih uzimati u pravilnim vremenskim razmacima. Deca slede primer roditelja, pa ako u kući nema voća, ne treba očekivati ni da će ga zavoleti.

Dodaci ishrani – kada se daju?

Deci koja jedu slabije treba davati neki multivitamin i kapsulu omega-3 masnih kiselina, ali s vitaminima ne treba preterivati niti ih davati na svoju ruku. Posavetujte se sa stručnjacima jer i predoziranje može biti štetno, a važno je znati šta deci tačno fali od vitamina.