Foto: Pixabay
Iz ličnog iskustva koje imam kao majka troje dece ali i bogatog profesionalnog iskustva u radu sa porodicama, donosim zaključak da je potrebno mnogo više javno i jasno govoriti o fazama spavanja i nespavanja tokom odrastanja dece kako bi majke znale da je uobičajeno da se bebe noću bude.
Iznošenjem istine o nespavanju u prvim nedeljama bebinog života pružamo podršku majkama, pozitivno utičemo na njihovo samopouzdanje i upoznajemo roditelje s činjenicom da su retke bebe koje su rođene kao dobri spavači, te da se „mirne” bebe koje samo spavaju i smeju se zapravo viđaju jedino na filmu. Svako od nas je makar jednom imao kontakt sa osobama čije bebe spavaju mirno i dugo, bar tri sata u kontinuitetu, ili čak prespavaju celu noć. Isticanje samo takvih primera može u znatnoj meri da naruši psihofizičko stanje i samopouzdanje majke, funkcionisanje mlade i nesigurne porodice, njihove međuljudske odnose, pa čak i da izazove posleporođajnu depresiju.
Kao najveći izazov roditeljstva ističe se noćno spavanje/nespavanje, bilo da je reč o čestim buđenjima, kratkotrajnim epizodama spavanja ili problemima s ponovnim uspavljivanjem.
Problem spavanja/nespavanja danas opterećuje roditeljstvo, s jedne strane, zbog toga što se na majke vrši ozbiljan pritisak da treba da imaju „dobru bebu” koja spava po više sati bez buđenja, jede na tri sata i uvek je zadovoljna i srećna. S druge strane, opterećenje predstavlja i opšteprihvaćeni stav da bebe treba da imaju obroke na tri sata.
Takvo mišljenje u narodu opstaje, pre svega, zato što procentualno ima mnogo više dece koja su na veštačkoj ishrani nego one koja su dojena. Zbog veštačke ishrane bebe imaju obroke na tri sata. Problem je što podoji na tri sata kao „standard” ne smeju da važe za dojenu bebu. Svi jasno moramo reći da je dojenje uvek bilo i da će uvek biti zlatni standard u ishrani beba, kao i da prihvatimo činjenicu da je obrok na tri sata rezervisan samo za decu koja su prinuđena da koriste veštački način ishrane, dok ostala uvek treba da budu dojena na zahtev, a ne „gledanjem na sat”.
Da li je poželjno da se beba budi na svaka dva-tri sata u prvom mesecu radi podoja/obroka?
Jasno i nedvosmisleno – DA. Poželjno je da se novorođenče budi na svaka dva-tri sata za podoj/ obrok. Novorođenče u prvom mesecu ne sme da spava duže od tri sata u kontinuitetu, i ako se samo ne probudi, moramo ga probuditi mi. Noćno buđenje zbog ishrane ne bi trebalo da vam predstavlja problem jer noćni obroci obezbeđuju malenom stomaku bebe da bude hidrirana, zdrava a bebinom razvoju omogućavaju da teče bez neprijatnosti.
Sve do uvođenja nemlečne hrane sa šest meseci, većina beba ima potrebu za noćnim podojima i obrocima. Nakon što se na pedijatrijskom pregledu u drugom mesecu ustanovi da beba raste, napreduje i razvija se u skladu sa očekivanjima, broj noćnih buđenja radi hranjenja će se smanjiti.
Noćno spavanje/nespavanje jeste i jedan od razloga zbog kojih majke s prirodne ishrane dojenjem prelaze na veštačku ishranu mlečnom formulom u nadi da će beba spavati bolje. Molim vas da ne pribegavate veštačkom načinu ishrane zato što se plašite da je beba gladna ako traži podoj na svakih sat – sat i po.
Nakon što se mama i beba usklade i laktacija uspostavi, sve će izgledati mnogo bolje i jednostavnije. Za bebu ne postoji ništa zdravije od dojenja. Dileme ne treba da bude. Majci je mesto uz bebu prvih nedelja posle porođaja. Dojenje je produžetak simbiotične veze koju su mama i beba imale tokom proteklih devet meseci trudnoće. Dojenje nije samo hrana već i nemerljiva blagodet za sve aspekte zdravlja i razvoja deteta.
Autor: Irena Marković
Strukovna medicinska sestra iz oblasti medicinskih nauka, zdravstveno-vaspitni savetnik za oblasti roditeljstva, autor izdanja na temu podrške roditeljima.
Zdrava beba – Podrška na putu bezbrižnijeg roditeljstva i srećnijeg detinjstva
Kroz četrnaest poglavlja stručno recenzovane knjige autorka je obradila uslove za zdrav razvoj deteta, počev od pripreme za roditeljstvo, rađanja i dešavanja iz dana u dan. Sadrži najnovije smernice za negu, ishranu flašicom i uvođenje hrane. Razrešava probleme vezane za spavanje, razvoj kretanja na podu, upotrebu pomagala u odrastanju i nudi praktične predloge za šetnje, putovanja, planiranje odmora sa decom. Opisuje najbolji način da uspostavite prisan odnos poverenja sa detetom, da postavite granice i pozitivno disciplinujete dete bez kažnjavanja. Nudi strategije za promenu neželjenog ponašanja dece. Sadrži i sve što je potrebno da znate o nezi bolesnog deteta, prvoj pomoći u hitnim stanjima, odvikavanju od pelena, adaptaciji na vrtić, pripremi starijeg deteta za dolazak bebe i svemu što zabrinjava roditelje.
Komentari 0