Odvikavanje od pelena

 Trudite se da ne delujete previše zainteresovano. Najbolje bi bilo kad uopšte ne biste bili zainteresovani. Ako ste oduševljeni kad uspe, a razočarani kad ne uspe da upotrebi nošu, nemojte da se to vidi na vašem licu i u glasu. Najvažnije je da od upotrebe noše ne pravite moralno pitanje i da ne nazivate dete „dobrim“ ako je koristi, a „nevaljalim“ ako je ne koristi. Upotreba noše umesto pelena samo je još jedna nova veština koju dete pokušava da savlada. Ako obavi nuždu u nošu, dete zaslužuje miran i zadovoljan komentar o sopstvenom odrastanju. A ako to uradi u pelene ili možda na pod, isto tako zaslužuje da jednako mirno pokažete saosećanje i nagovestite mu kako bi bilo dobro da to sutra obavi u nošu.
 Nemojte da očekujete od deteta da deli vaše gađenje prema izmetu. Ono je upravo otkrilo da je to proizvod njegovog tela. Vidi ga kao nešto zanimljivo i svoje. Ako ga obrišete sa gađenjem i vidljivim strahom da ne uprljate prste ili ste šokirani i ljuti ako dete dira I razmazuje izmet, povredićete njegova osećanja. Ne morate da se pretvarate da delite njegovu fascinaciju – kako bude odrastalo, tako će otkrivati da se odrasli ne igraju sa svojim izmetom – ali nemojte ni da ga navodite na pomisao da je to nešto prljavo i odvratno. Ako pomisli da je vama njegov izmet odvratan, moglo bi da zaključi da celo njegovo telo u vama izaziva gađenje, a onda i da vam je ono samo odvratno.
 Nemojte da pokušavate da utičete na prirodan ritam pražnjenja creva svog deteta, osim ako to ne radite po savetu i uputstvima lekara. Neprimereno je da se detetu daju laksativi ili čepići da bi se podstaklo pražnjenje creva u određenom trenutku. U pitanju je njegovo telo. Ako biste počeli da primenjujete bilo kakvu silu, dete bi osetilo da pokušavate da ga nadvladate i kontrolišete.

 Pomozite detetu da bude što samostalnije kad je reč o obavljanju nužde, ali nemojte da ga prepustite samom sebi. Ako ste čekali do kraja druge godine da biste počeli da koristite nošu, dete sada već može samo da ode do noše, da se skine uz minimalnu pomoć i da samo sedne na nju i ustane sa nje. Idite s detetom kad to traži od vas, sedite pored njega s izrazom divljenja na licu, a onda tražite dozvolu da mu obrišete guzu (devojčicama obavezno brisati guzu prema spolja kako izmet ne bi došao u kontakt s mokraćnim kanalom) i da ispraznite i operete nošu. Možda neće hteti da povučete vodu dok je ono tu, ali ako ono to želi da učini, dozvolite mu. Što više bude osećalo da kontroliše situaciju, to bolje. Dete postaje svesno osećaja pune bešike otprilike u isto vreme kad počinje da oseća da treba da isprazni creva, ali mu je mnogo teže da uradi nešto u vezi s tim, pa će kontrolu nad bešikom uspeti da ostvari mnogo kasnije.
Kad počne da primećuje osećaj koji prethodi pražnjenju bešike, između tog trenutka i samog čina mokrenja nema dovoljno vremena da samo nešto uradi. Dete će uzviknuti da mu se piški u trenutku kad bude napravilo baricu. Ako budete zatečeni, pokažite saosećanje. I dete je zatečeno time. Međutim, i pre nego što bude spremno da piški u nošu, dete bi trebalo da zna da mokraća može da ide u nošu kao što može da ide
u pelene. Ako navikavanje na nošu ide bez problema, dete tome može spontano da doda i kontrolu pražnjenja bešike čim za to bude fizički spremno. Dete nije fizički sposobno da zadrži mokraću sve dok se ne produži trajanje od trenutka kad postane svesno da mu se piški do samog piškenja. Prvi znak spremnosti jeste sticanje kratkotrajne kontrole nad mokraćom na način koji neka starija deca zovu „stiskanje guze“. Mada je prelomni trenutak, „stiskanje guze“ samo po sebi nije posebno korisno. Ti mišići nalaze se suviše nisko da bi mogli da kontrolišu mokrenje. Pritisak u stomaku raste i dete mora da se olakša. Može da se strpi još samo nekoliko trenutaka, i to samo ako stoji mirno, prekrštenih nogu. Ako krene prema noši, upiškiće se.Mogla bi da prođu još tri meseca dok ne nauči da preuzme kontrolu nešto ranije tako što će prepoznati osećaj pune bešike i stegnuti trbušne mišiće. Tad će moći da odgodi mokrenje na nekoliko minuta i neće izgubiti kontrolu dok bude hodalo. Moći će, takođe, i da ode do noše – ako bude htelo. Čak i kad postane svesno da treba da stigne do noše kad oseti da mu se piški, pred vama je još uvek dug i spor proces dok dete ne postane sasvim suvo, što će verovatno biti zamorno svima koji su u taj process uključeni. Dete piški mnogo puta na dan i kad god se zaigra, to može da se završi mokrom odećom. A čak i kad uspe da ostane suvo ceo dan, to i dalje ne znači da mu pelene više nisu potrebne. Potreba za mokrenjem još uvek ne može da ga probudi, tako da će i dalje da se budi s mokrim pelenama. Svi odrasli trebalo bi da budu taktični I obzirni u vezi s mokrenjem i pelenama jer bi, u protivnom, dete moglo da se obeshrabri i da odbije da sarađuje.