Odvikavanje od pelena

Trudite se da od samog početka budete usmereni na „uspehe“. Kad dete bude naučilo da odloži mokrenje na nekoliko minuta, odaberite dan kad ste kod kuće i kad se ono probudi suvo, pa oblačenje odložite za kasnije. Predložite mu da sedne na nošu. Ako odbije, nemojte da ga prisiljavate. Neka noša bude pri ruci, a vi ga ohrabrite da sedne ako oseti potrebu. Ako bude piškilo u nošu (ili na pod dok pokušava da stigne do noše), nežno ga pohvalite. Ako se zaigra pa se ispiški na pod, obrišite baricu bez komentara. U svakom slučaju, ta epizoda se završila i vreme je da ga obučete kao i obično.
Ako je napolju toplo pa dete može da bude golo u dvorištu, odlično. U stvari, ako je moguće, pričekajte leto ili praznike. Kad god bude videlo sebe kako mokri, to će mu pomoći da uspostavi vezu između osećaja pune bešike i onog šta se dešava posle toga.
Pošto posle nekoliko dana postigne određeni broj „uspeha“, a vi mu ne budete prigovarali u slučaju neuspeha, dete će shvatiti da može da bude bez pelena kad je budno i kad ste kod kuće, kao i to da ćete mu pomoći ako bude bilo neophodno. Nemojte da preuveličavate njegovo dostignuće zato što bi činjenica da mu stavljate pelene pre polaska na spavanje mogla da u njemu izazove osećaj poniženja.
Recite mu samo da mu je udobnije ako se igra bez pelena i da je noša tu ako hoće da piški. Nemojte da zaboravite da će se detetu u ovom periodu više puta desiti da ne stigne do noše. Pokažite razumevanje za njegove nezgode: „Šteta, malo si zakasnio. Hajde da to obrišemo.“ Kad dete počne da piški u nošu, dok je kod kuće, nabavite mu
gaćice koje smanjuju štetu od mokrenja u gaće i koje može da nosi I kod kuće i kad nekud idete. Dobro razmislite pre nego što počnete da koristite gaćice za jednokratnu upotrebu. Neke od njih tako dobro upijaju da dete i ne zna da se pomokrilo. Umesto da mu pomognu da nauči, te gaćice guraju problem u stranu. Gaćice od plastificiranog frotira ne isključuju upotrebu noše i toaleta zato što ne upijaju svu mokraću, a ipak su dovoljno udobne za nošenje, lako se oblače I svlače, i upijaju dovoljno da bi se izbegle nezgodne situacije na javnim mestima. U ovoj fazi nije loša ni ideja da dete počnete da navikavate na toalet. Verovatno će mu se svideti ideja da radi isto što i vi. Ako dečak insistira na tome da piški stojeći kao njegov tata, možda pristane da sedne ako ga podsetite da svi sede kad treba da se kaki. Ako i dalje ne želi da sedi, možda će pristati da piški u nošu, a da kaki u klozetsku šolju. I dečaku i devojčici potrebni su klupica ili čvrsta kutija da bi mogli da se popnu na šolju, kao i posebno sedište pričvršćeno na dasku, da se ne bi plašili upadanja u nju. Kad dete počne redovno da koristi klozetsku šolju, važno je da budete pažljivi kad povlačite vodu. Velikom broju dece zvuk odokotlića je odbojan, a mnoga deca plaše se kad vide vodu koja odnosi predmete. Još uvek nemaju pravu predstavu o relativnoj veličini stvari, pa mogu da pomisle da voda može i njih da odnese. Zato dozvolite detetu da povuče vodu ako mu se to sviđa. U suprotnom, pričekajte dok ne izađe iz toaleta. Kad dete počne manje-više da kontroliše i malu nuždu preko dana, možete da mu stavljate pelene samo preko noći. Bez obzira na to što ćete i dalje često imati posla sa brisanjem poda i s mokrim gaćicama, važno je da detetu više ne stavljate pelene, niti jednokratne gaćice koje imaju istu funkciju. Dok god ih ovremeno nosi, dete neće biti u prilici da nauči da svaki put kad oseti da mu je bešika puna treba da ide na nošu ili u toalet. Ne možete očekivati od deteta da misli: „Uskoro ću da piškim. Da li na sebi imam pelene ili nemam?“ Kad dođu u tu fazu, deca mahom bez problema prolaze kroz ostatak procesa. Nezgode će se dešavati sve ređe i jednog dana primetićete da brisanje poda više nije jedna od vaših svakodnevnih obaveza.

Međutim, morate da vodite računa o sledećem:
 Nemojte sve vreme da gnjavite i podsećate dete da sedi na noši. Cilj je da ono samo shvati da su gaćice udobnije od pelena i da je upotreba noše brža i jednostavnija od prepovijanja. Ako budete vršili pritisak na njega, može da zaključi da mu je život bio jednostavniji dok je nosilo pelene i da su gaćice sve to pokvarile. Nećete imati nikakve koristi od toga ako ga budete neprestano opominjali. Treba da mu pomognete da shvati da sámo mora da uradi nešto kad bude osetilo potrebu da obavi nuždu. Ako ga podsećate na to, vi razmišljate umesto njega i mogli biste čak da odložite trenutak kad ćete moći da se oslonite na dete i budete sigurni da će se samo pobrinuti za to.
 Nemojte da očekujete od deteta ovog uzrasta da mokri kad za tim ne oseća potrebu. Sve dok ne napuni tri godine, neće znati kako da se pomokri ako ne oseća hitnu i prepoznatljivu potrebu. Zato nema smisla da šaljete dete u toalet pre odlaska u grad „da mu se ne bi piškilo kasnije“ i nema potrebe da se ljutite na njega ako mu se desi
nezgoda u prodavnici zato „što ste mu rekli da ide u ve-ce pre nego što ste krenuli“.
 Usavršite svoju veštinu pronalaženja toaleta. Kad dete oseti potrebu da ostane suvo, mora da ima poverenja u vas da ćete uvek i u najkraćem roku uspeti da pronađete mesto gde će moći da piški, gde god se u tom trenutku nalazili. Zapamtite gde su toaleti u prodavnicama i ulicama kroz koje često prolazite. Nemojte da se uzrujavate ako treba da izađete iz autobusa, skrenete sa autoputa, izgubite mesto u redu u pošti ili da se trkom vratite kući. Ponesite sa sobom nošu ako odlazite iz kuće na duže vreme. I uvek – baš uvek – nosite sa sobom rezervne gaćice. Dete treba da nauči da kontroliše bešiku i kad jednom uspe u tome, bilo bi veoma nesrećno ako bi ga okolnosti naterale da trpi toliko dugo da na kraju ipak izgubi kontrolu.

Preuzeto iz knjige Vaše dete, autor Penelope Lič