Iako se obično kaže da se dete „uči na nošu“, u tome nema nikakvog učenja. Treba samo staviti dete na pravo mesto u pravo vreme, tako da obavi nuždu u nošu umesto u pelene.
Pošto taj postupak ne pomaže detetu da brže navikne da koristi nošu, pomislićete da je sasvim bezazlen. Međutim, nije tako. Ako počnete to da radite kad dete ima dvanaest meseci, verovatno neće biti nikakvog protivljenja: noša mu neće biti čudnija od drugih mesta na kojima sedi. Ipak, dva meseca kasnije, to bi moglo da mu postane odbojno.
Dete ovog uzrasta ne želi da sedi nigde ni minut duže nego što je neophodno, a sedenje na noši izgleda mu besmisleno.
Kad ga stavite na stolicu, dete dobije nešto za jelo; kad ga stavite u kolica, vodite ga nekud; kad ga stavite na nošu, ne dobije ništa, osim obavljanja nužde, koju je moglo da obavi bilo gde. Ako vam je stalo do toga kako se dete oseća u vezi s tim, posle nekoliko nedelja prestaćete da pokušavate da ga naučite da koristi nošu. A ako nastavite da ga prisiljavate da sedi na noši, postoji realna opasnost da izazovete sukob koji će neminovno dovesti do usporavanja čitavog procesa zato što dete neće moći da preuzme kontrolu nad svojim fiziološkim funkcijama dok ne bude fizički sposobno da to radi.
Ako dete počnete da navikavate na nošu pre nego što fizički bude spremno za to, budite svesni da od njega zahtevate nešto nemoguće. Ono će biti izloženo pritisku. Ako insistirate na saradnji pre nego što je dete emocionalno dovoljno sazrelo, vi mu u stvari namećete svoju volju na terenu na kojem ne možete da pobedite. Ne postoji nikakav
oblik prisile kojim dete može da se natera da koristi nošu, a ako biste istrajali u tome protiv njegove volje, ono će vam se sasvim sigurno usprotiviti, i to uspešno.
Postoje i drugi razlozi zbog kojih „rano učenje“ nije dobro. Lako može da se izračuna da ni uz uspešno biranje „pravog trenutka“nećete uštedeti ni vreme ni trud. Istraživanja su pokazala da, bez obzira na to kad ste počeli da uvodite nošu, pre polovine treće godine ne možete da se pouzdate u to da će dete preko dana ostati suvo i čisto. Uzmimo, na primer, da počnete da stavljate dete na nošu kad ima dvanaest meseci, i to šest puta dnevno: učinićete to 3.285 puta pre nego što postignete cilj – da detetu nisu više potrebne pelene. Svaki put moraćete da svučete i obučete dete (3.285 puta, uz uobičajeno oblačenje i svlačenje). Često će se događati da ne pogodite pravi trenutak, pa ćete i dalje imati mnogo posla oko prljavih pelena. Ako pričekate da dete bude spremno – negde oko pune dve godine – pomenute radnje moraćete da uradite oko hiljadu puta da biste postigli isti efekat. S obzirom na to da je mnogo lakše skinuti prljave nego (nadamo se) čiste pelene, staviti dete na nošu, a onda mu opet obući pelene, i vi i dete od toga možete da imate samo koristi.
Iako je pojam „učenja na nošu“ duboko ukorenjen u tradiciji odgajanja dece u zapadnoj civilizaciji, taj naziv je pogrešan. Vi dete ničemu ne učite, niti je reč o njegovoj poslušnosti. Vi mu pomažete da uradi nešto za sebe. Krajnji rezultat jeste da dete stekne kontrolu nad sopstvenim fiziološkim potrebama – da prepozna osećaj pune
bešike ili creva i da na to reaguje na društveno prihvatljiv način – da kaže odrasloj osobi, ode u toalet ili pronađe nošu.
Ma kako rano počeli s tim, teško da ćete moći da se pouzdate u detetovu kontrolu pre treće godine, čak i preko dana. A bez obzira na to koliko dete možda kasni sa sticanjem kontrole, sigurno neće krenuti u školu u pelenama, osim ako za to ne bude odgovoran neki neurofiziološki ili emocionalni problem. Do otprilike petnaestog meseca, većina dece obavlja nuždu automatski. Dete ne zna da bi uskoro trebalo da obavi nuždu, pa čak ni da ju je upravo obavilo. Možete da zaključite do koje je tačke razvoja dete stiglo na osnovu toga kako se ponaša ako se upiški kad je golo. Ako uopšte ne pogleda u baricu, to je zato što ne shvata da ima bilo kakve veze s njom. Takvo dete još nije spremno za nošu. Međutim, ako bude gledalo u baricu s interesovanjem, pa je još dodirne i prstom, to znači da je shvatilo vezu između osećaja mokrenja ili pražnjenja creva i onoga što vidi da je nastalo. Kad dođe u fazu da shvata da je obavilo nuždu, ali još ne zna unapred kad će da je obavi, dete još nije spremno da koristi nošu, ali možete mu je pokazati da bi se upoznalo s njom.
U ovoj fazi treba da budete sigurni da je dete naučilo čemu služi noša i shvatilo da će je jednog dana upotrebljavati. Vama je to očigledno, a ako dete ima stariju braću ili sestre, ili provodi vreme u grupi dece, verovatno je i njemu. Međutim, za jedno dete to može da bude prava misterija. Na kraju krajeva, odrasli koriste klozetsku šolju, a ne nošu.
Te dve stvari uopšte ne liče jedna na drugu. Pokažite mu nošu i objasnite da će u nju obavljati veliku i malu nuždu (ili kako ih već naziva) kad bude poraslo toliko da mu pelene više neće biti potrebne. Zatim je odložite u ugao gde se dete igra (ako se ne protivi tome) ili u toalet koji najčešće koristite. Nemojte baš da ga podstičete da je stavlja na glavu kao šešir, ali ako je i to potrebno da bi postali prijatelji, dozvolite mu. Ako je zainteresovano za nošu, možda će na nju (ili u nju) da stavi svog medu. S vremenom (možda za nekoliko dana, a možda za nekoliko meseci), dete će poželeti da I samo sedne na nju. Kad to uradi, nemojte odmah da mu skidate pelene. Možda dete samo želi da vidi kako izgleda sedeti na noši. Još nije spremno da počne da je koristi.
Pravi trenutak da počnete da ohrabrujete dete da koristi nošu jeste kad ono bude u stanju da oseti da će uskoro da obavi nuždu, a ne samo da ju je upravo obavilo. To se obično prvo dogodi kad je reč o velikoj nuždi. Verovatno će da se ukoči, crveno u licu i sa suzama u očima, kao i prethodnih meseci dok je obavljalo nuždu u pelene. Međutim, ovog puta uhvatiće vas za ruku, pogledaće vas i reći šta očekuje. Sve dotad, svi su u kući znali kad je dete obavilo veliku nuždu, osim deteta samog. Sad i ono zna i može da odluči da li će obaviti nuždu u nošu umesto u pelene. Međutim, imajte na umu da govorimo samo o kontroli creva, a da je izbor o tome gde će obaviti nuždu – kako sad tako i kasnije – na detetu samom.
Detetu je lakše da postane „čisto“ nego da postane „suvo“. Većina dece prazni creva jednom ili dvaput dnevno (ako ne i ređe), a mnoga od njih obavljaju nuždu otprilike istovremeno tako da uglavnom znate da o tome ne morate više da brinete do narednog dana. Osim toga, ako dete želi da koristi nošu, možete mu jednostavno pomoći.
Odrasla osoba koja obraća pažnju na to lako može da primeti znakove, a od trenutka kad dete postane svesno potrebe do samog obavljanja nužde ima sasvim dovoljno vremena da se nekom obrati I stigne do noše. Pelene, koje su još uvek potrebne zbog mokrenja, mogu da budu naporne detetu koje se trudi da koristi nošu. Ako znate da obavlja nuždu posle doručka ili popodnevnog spavanja, pokušajte da ga bar neko vreme ostavite bez pelena. Neka noša stoji na uobičajenom mestu, pričekajte dok vam dete ne kaže ili nekako stavi do znanja da treba da obavi nuždu, a zatim mu neobavezno predložite da je obavi u nošu. Ako dete odbije (sad ili tokom narednih nekoliko meseci), nemojte
da ga prisiljavate, niti nagovarate na to. Vi pokušavate da mu pomognete da se samo brine o sebi, a to nije nešto na šta možete da ga prisilite. Ako mu je svejedno ili mu se svideo vaš predlog, donesite mu nošu ili mu recite gde se nalazi, pomozite mu da skine odeću ako to zatraži od vas, ostanite s njim dok bude na noši i mirno ga pohvalite ako se nešto dogodi.
Mnoga deca koja se s nošom upoznaju na ovakav nenametljiv način i u pravom trenutku, steknu potpunu kontrolu nad svojim crevima za nekoliko nedelja. Međutim, ako dete ne prihvati tu ideju, trebalo bi da budete oprezni i da upozorite svog partnera i sve osobe koje se, osim vas, brinu o detetu.
Nemojte da prisiljavate dete da sedi na noši ni onda kad ste sigurni da uskoro treba da obavi nuždu. U ovom uzrastu deca su podložna kontrasugestiji. Što mu budete jasnije pokazivali da želite da sedi na noši, to će manje hteti da vam udovolji. A što budete zainteresovaniji za ono što izlazi iz njega, to je veća verovatnoća da će se prema svom izmetu ponašati posesivno i da će biti ugroženo vašom željom da ga bacite u klozetsku šolju i potom povučete vodu.
Molim vas za savet,moj decak ima 2,5 godine,pokusali smo ovog leta da skinemo pelenu ali bezuspesno.Dete odlazi kod logopeda,razumevanje je odlicno ali tek je sad poceo vise da prica ,tako da sam danas opet pocela da ga odvikavam.Nekako pristane da sedne na nosu ali ne obavi nista vec ustane i posle desetak minuta se upiski i tek onda mi pikaze tako sto skupi nogice.Ne znam kako da postupim sa njim a da ga ne uplasim.
Sve što treba da se radi staje u dve reči: STRPLJENJE i UPORNOST!
Ništa tu treće NE pomaže – prečice nema
Poštovani,
molim Vas za neki savet za odvikavanje od nocne pelene. Decak ima 4 godine, a devojcica 2,5 godine.
Nocu je pelena nekad manje mokra, nekad vise, a retko kada bude suva. Mokre pre spavanja, ne piju puno tecnosti uvece. Da li je definitivo budjenje rešenje problema i kako da pogodimo momenat za ustajanje tokom noći.
Hvala unapred na odgovoru
Dok se pelena NE skine – neće biti pomaka!
To OBAVEZNO treba uraditi kod 4-godišnjeg dečaka, a „tajming“ buđenja je nemoguće predvideti! 3 do 4 sata posle uspavljivanja ima smisla da se dete probudi da piški. Biće neprospavanih noći, ali se to drugačije NE može rešiti.
Kod devojcie se može ostaviti noćna pelena još nekoliko meseci – ako treba.
Poštovani
Dječak je star 2 godine i 1 mjesec i do juče nije bilo pokušaja da ga stavljamo na nošu. U toku celog dana, samo je jednom piškio na nošu i to posle popodnevnog spavanja kada sam ga još sanjivog stavila na nošu. Sve ostale pokušaje je izignorisao i piškio i kako u gaćice. Nije mu smetalo ni kada su mu gaćice ili čarapice mokre. Čak i kada je kakio u gaćice nije se bunio. U početku mu nije smetalo da sjede na nošu, a kasnije je skroz odbijao sjedenje na noši i bilo koji pokušaj skidanja gaćica napolju da bi napolju pokušao. Što se tiče govora,.usvaja nove riječi, razumije, mada još ne sastavlja rečenice. A nakon što obavi nuždu mi kaže „kaki“ bilo da je piškio ili kakio.
Noćap smo stavili pelenu za noć, i pošto se i noću budi bila je napunjena. A danas po danu, opet piški po kući i ne obazire se na postojanje noše.
Interesuje me vaše mišljenje da li da nastavljamo sa odvikavanjem pelena ili možda ipak treba da sačekamo još neko vrijeme? Srdačan pozdrav
Napravite pauzu od par nedelja, pa oonovo krenite sa nošom – polako i strpljivo.
Moja cerka ima 2 godine i 7 meseci, i dalje ima neki svoj jezik, mada apsolutno sve razume, samo tepajuci prica i vrlo dobro zna sta je nosa, posto hoce da sedi na njoj samo ako joj se puste pesmice ili crtani filmovi i samo tada sa radoscu sedne, u suprotnom se buni ili place i besni. Kod defektologa smo bili, i sve je u redu, kaze da ce vremenom raskristalisati svoj govor, pogotovo od septembra kad krene u vrtic. Vec oko 3 nedelje smo na moru i sve vreme je ista prica, u toku dana je bez pelene a u vreme spavanja je sa njom, i ujutru je pelena prepuna. Vise ne znam sta da radim, i brine me da je nece primiti u vrtic zato sto nisam sigurna da ce do septembra nauciti na nosu.
Nema dileme – Vase dete MORA da pregleda logoped i da se ustanovi zašto ovako slabo priča!
Moja cerka ima 28 meseci,skoro 2 nedelje pokusavamo da se resimo pelena.Ona bas ne saradjuje,u pocetku je piskila i kakila u gace,a sad je pocela da se suzdrzava.na nosu reaguje vriskom i odbijanjem,a adapter prihvata da sedi,ali nista ne uradi.kakav je vas savet?
Napravite pauzu sa nošom od 10 do 14 dana, pa opet krenite – strpljivo i uporno…nema drugog puta.