Opasnost od prekomernih kilograma u trudnoći

Samo da sve bude u redu, najčešća je rečenica koju izgovaraju trudnice. I ta zebnja nije slučajna, jer statistika pokazuje da samo mali broj trudnoća od početka do kraja prođe bez ikakvih komplikacija. Zato su redovne kontrole i pregledi obavezni i za zdrave trudnice koje nikada nisu patile od hroničnih bolesti.

– Trudnoće ne opterećuju uvek ozbiljni zdravstveni problemi, i većina može blagovremeno da se sanira bez ikakvih posledica. Međutim, ukoliko se ne leče, neka oboljenja mogu da dovedu i do ozbiljnih poremećaja koji pogađaju i plod i majku. Rizik od anomalija ploda postoji kod četiri odsto zdravih žena, a između pet i devet procenata ima rizik od prevremenog porođaja. Gojaznost predstavlja jedan od najčešćih faktora rizika u trudnoći, a sve je učestalija i kod nas i u svetu – ističe profesor dr Jelena Dukanac Stamenković iz Ginekološko-akušerske klinike Kliničkog centra Srbije.

* Koliko je gojaznost u trudnoći opasna?

– Za trudnicu je normalno da se ugoji, ali ne više od deset-dvanaest kilograma. U početku trudnoće kilogrami i ne moraju da se slažu na postojeću telesnu težinu, ali kako trudnoća odmiče oni su sve primetniji. Od šestog, sedmog meseca trudnica sve više počinje da se goji, ali je važno da nikako ne drži dijetu. Ne treba da jede za dvoje, ali treba da se hrani normalno i unosi što raznovrsnije namirnice, koje podrazumevaju dovoljne količine voća, povrća, a zbog proteina i meso. Bitno je da ishrana obezbedi neophodne hranljive sastojke i bebi i budućoj majci. U suprotnom, kod preterano nagomilanih kilograma postoji rizik za pojavu dijabetesa koji može da postane prateća bolest, u nekom trenutku i nakon porođaja, a i deca takvih majki imaju veći rizik za nastanak šećerne bolesti.

* Da li su samo gojazne trudnice u riziku da dobiju dijabetes u trudnoći?

– Osim gojaznih trudnica, rizičnoj grupi pripadaju i trudnice starije od 35 godina, kao i žene koje su u prethodnim trudnoćama rađale krupniju decu. Na trudnički šećer i dijabetes pažnju treba da obrate i žene koje su imale pobačaj ili smrt ploda. Kod njih urađena laboratorija može da pokazuje normalne vrednosti, a da je trudnički šećer ipak prisutan. Povećana količina plodove vode, takođe, može da bude rizik za pojavu dijabetesa, kao i krupan plod u odnosu na gestacijsku starost. Zanimljivo je da dijabetes u trudnoći u većini slučajeva nema karakterističnih simptoma za ovu bolest, kao što je izražena žeđ, učestalo mokrenje i umor. Zato je neophodno da se kontroliše šećer u krvi, odnosno sagledava dnevni profil glukoze u krvi. Shodno stanju, trudnice se podvrgavaju određenim dijetama i, naravno, intenzivno prate.

* Kako se prate?

– Jednom mesečno tokom trudnoće trebalo bi da se hospitalizuju. U bolničkim uslovima radi se dnevni profil glukoze, urinokultura, kao i standardne analize – krvna slika, biohemija i ultrazvučni pregled da bi se sagledala građa i izgled ploda. Ove trudnice se češće kontrolišu jer su u riziku da rađaju krupniju decu, kao i decu sa nezrelim plućima. Osim toga, veći je rizik i za intrauterinu smrt ploda, što, inače, nije moguće predvideti. U svakom slučaju, svaka zdrava trudnica treba redovno da se javlja na kontrole svom lekaru. Ukoliko se dogodi da joj u nekom trenutku nije dobro, ne treba da čeka već odmah treba da se javi lekaru specijalisti radi blagovremene konsultacije.

* Do kakvih posledica gojaznost još može da dovede?

– Povećan je rizik od hipertenzije, spontanog pobačaja, carskog reza, indukovanog porođaja, preeklampsije… Kod ovakvih trudnica otežano je praćenje stanja ploda, ultrasonografija, dopler merenja i kardiotokografija zbog debljine prednjeg trbušnog zida. Pregledi su vrlo važni jer ove bebe imaju veći rizik da budu mrtvorođene ili da dođe do pojave kongenitalnih, odnosno urođenih anomalija, pojave srčanih oboljenja, kao i metaboličkih oboljenja u dečijem uzrastu…

* Koje je posledično stanje za trudnicu posebno opasno?

– Posledice su različite, ali se preeklampsija smatra najtežim oblikom. Preeklampsija je ozbiljno stanje koje karakteriše visok krvni pritisak, visok nivo proteina u urinu i oticanje nogu i ruku. Javlja se kod pet do osam odsto trudnica, a neka istraživanja pokazuju da u preeklampsiju upada jedna od deset žena. Komplikacije preeklampsije može biti smrt ploda, ali i izliv krvi u mozak kod trudnice, čime ona postaje životno ugrožena. Ako se uz to oštete i funkcije bubrega može doći do trajnog invaliditeta. Zato žene sa preeklampsijom moraju da budu pod strogim nadzorom lekara. To najčšeće podrazumeva bolničko lečenje uz stalnu kontrolu krvnog pritiska i primenu odgovarajuće terapije.

PRAVILNA ISHRANA

Pravilna ishrana u trudnoći podrazumeva svežu i proverenu hranu, uz izbegavanje hrane sa konzervansima. Tokom dana trudnica bi trebalo da ima pet manjih, laganijih obroka, zbog toga što ima smanjen kapacitet varenja, jer je kretanje hrane usporenije zbog promenjenog položaja želuca.

U tih pet obroka treba da izbegavaju veoma slanu, slatku, masnu, ljutu i kiselu hranu. Praktično, treba da izbegavaju svu začinjenu hranu, kao i gazirana pića jer sadrže kinin, koji je uzročnik prevremene aktivnosti materice, što može dovesti do spontanog pobačaja. Nije poželjno da jedu ni veoma vruću, niti mnogo hladnu hranu. U suštini, treba da jedu kao bebe – blagu hranu.

Hrana, pre svega, treba da sadrži vitamine i minerale, neophodne za ravoj ploda, ali i za zdravlje buduće majke. Uz hranu se, isključivo po preporuci lekara, uzimaju i gotovi preparati kompleksa vitamina i minerala, a pre svega gvožđa. U prvih 16 nedelja, neophodno je da trudnica uzima i folnu kiselinu u tabletama, koja je veoma važna za pravilan razvoj ploda. Svi ovi sastojci su vrlo važni za pravilno formiranje tkiva i organa, odnosno organogenezu. U daljem toku trudnoće takođe treba voditi računa o ishrani, ali i o vodi, koju treba piti u što većim količinama. Pred porođaj treba izbegavati teška jela, poput pasulja, sarmi…