Opisna pohvala – najmoćnija strategija za motivisanje dece da sarađuju

Foto: Pixabay

U njoj autorka Noel Dženis-Norton predstavlja delotvorne tehnike koje svakodnevni porodični život mogu učiniti harmoničnijim. Autorka tvrdi da roditelji koji ovladaju opisanim tehnikama i počnu da ih primenjuju neće više voditi neprekidne borbe s decom jer će ona postati poslušnija, samostalnija, obzirnija, samopouzdanija i spremnija za saradnju.

Noel Dženis-Norton je istaknuta autorka priručnika namenjenih roditeljima i ekspert u vođenju predavanja i kurseva za roditelje u cilju unapređenja roditeljskih veština. Sa više od 40 godina iskustva, svojim seminarima, knjigama i DVD-jevima pomogla je desetinama hiljada roditelja i nastavnika da ovladaju delotvornim tehnikama koje se mogu primenjivati i kod kuće i u školi.

Za sve godine otkad radim s porodicama otkrila sam da je opisna pohvala najmoćnija strategija za motivisanje dece da sarađuju i daju sve od sebe. Korišćenje ove nove veštine može vam promeniti porodični život, može da poboljša ponašanje vaše dece i pomogne im da postanu najbolja što mogu. Mnogi roditelji sumnjaju u to da će opisna pohvala nešto promeniti u detetovom ponašanju jer se naprosto čini da je strategija suviše jednostavna da bi bila naročito delotvorna. Na sreću, ne morate da verujete da će delovati da bi stvarno delovala. Samo počnite da je primenjujete i videćete rezultate.

A šta je opisna pohvala? Veoma jednostavno: opisna pohvala je kada primetite i konkretno opišete ono što je dete dobro uradilo. Kada savladate veštinu opisnog hvaljenja, otvoriće vam se put ka mirnijem, lakšem i srećnijem porodičnom životu.

Kako obično hvalimo svoju decu

Svi smo čuli da treba često da hvalimo decu kako bismo im ojačali samopoštovanje. Šta obično kažete kada dete uradi nešto čime ste zadovoljni? Ako ste kao većina roditelja s kojima razgovaram, verovatno kažete nešto kao: „Bravo!“, „Divno!“, „Fantastično!“ ili „Sjajno!“ Nadate se da će takva pohvala pomoći detetu da stekne više samopouzdanja i da se oseća voljenim, sigurnim i posebnim.

Zašto pohvale u superlativu ne deluju

Mada se izriču s dobrim namerama, ovakve pohvale jednostavno ne deluju. One su suviše uopštene, suviše neodređene i, iskreno rečeno, preterane. Roditelji su skloni tome da automatski kažu: „Ti si najbolji!“, „Super!“ ili „To je odlično!“, ali dete vidi da često jedva pogledamo crtež, stoj na rukama ili figuru od lego kockica. Ono takođe vidi da mu drugi ne govore da je fantastično i sjajno i zato ne veruje u takve pohvale.

Zato ću vas zamoliti da izbegavate reči kao što su fantastično, divno, božanstveno i sjajno. Umesto toga, pokazaću vam nov način hvaljenja koji je mnogo delotvorniji u menjanju dečjeg ponašanja nabolje i u jačanju volje i samopouzdanja.

Šta stvarno deluje? Opisna pohvala!

Opisna pohvala je kada primećujemo i komentarišemo baš ono što je dete dobro uradilo ili bar nije uradilo loše. To znači da treba da prekinemo s bilo čim što radimo i da stvarno obratimo pažnju na ono što dete radi ili ne radi. Sam čin usporavanja i obraćanja pažnje otvara nam važan „prozor“ i daje malo vremena koje možemo da posvetimo iskazivanju konkretne pohvale.

Ako vaše dete večera bez problema, samo tačno opišite ono što vam se sviđa u njegovom ponašanju: „Večeraš i ne žališ se na hranu.“ Ili biste mogli da kažete: „Probao si grašak. To je bilo hrabro“ ili „Mada se krompir i sočivo dodiruju u tanjiru, nisi rekao bljak.“ Ovo je delotvoran način da detetu kažete šta cenite – to što lepo jede umesto da se žali, što proba hranu koja je na tanjiru čak i ako misli da mu se neće dopasti i što ne pravi pitanje oko toga što se različite vrste hrane u tanjiru dodiruju.

Opisna pohvala deci omogućuje da tačno znaju šta želite da ona rade, a šta ne želite. Za decu je veliko olakšanje ako ne moraju da pretpostavljaju šta mi tačno mislimo kada na primer kažemo: „Ponašajte se pristojno!“

Ukratko:

Opisna pohvala popravlja ponašanje

1. Primetite sve ono što dete dobro radi, ma koliko to malo bilo ili najmanji korak u dobrom pravcu!

2. Kažite detetu šta ste tačno primetili. Detaljno opišite njegovo ponašanje

3. Izostavite pohvale u superlativu

Možda se plašite da će opisna pohvala stvoriti malog zavisnika, dete koje se ponaša pristojno samo da bi ga roditelji hvalili. Na sreću, dešava se nešto sasvim suprotno. Deca su u početku motivisana da rade ono što je dobro jer žele da nam udovolje. Ali što više slušaju o tome šta dobro rade, to će pre usvojiti ove standarde ponašanja. Posle izvesnog vremena radiće to zato što misle da tako treba, zato što im savest tako nalaže. Dobro ponašanje postaje navika.

Kako deca postaju sigurnija u to da mogu dobro da se ponašaju, tako imaju sve više zdravog razuma i spremnija su da kontrolišu svoje ponašanje, umesto da reaguju impulsivno ili drsko.

Primer ponašanja koje iritira: dete ne uradi ono što tražite od njega kada mu jednom to kažete

Saradnja je veoma korisna navika i dete treba što ranije da je stekne jer je ona preduslov za razvijanje mnogih drugih važnih navika. Primetite svaki put kad vaše dete uradi ono što ste tražili, čak i ako to uradi samo delimično. Možete takođe da opišete odsustvo negativnog ponašanja. Evo nekoliko primera:

Zamolila sam te da zatvoriš vrata i ti si to odmah uradila. Htela si da sarađuješ.

Važan savet: obavezno pohvalite dete zbog činjenice da je sarađivalo s vama, a ne samo zbog onoga što je uradilo. U navedenom primeru roditelj nije rekao: „Hvala ti što si zatvorila vrata.“ Pohvala mora da bude usmerena na saradnju.

Primetila sam da se gotovo uopšte nisi bunila kada ti je tata rekao da nahraniš psa.

Mada si hteo još da se igraš, ušao si kad sam ti rekla da to uradiš.

Danas si me tri puta poslušala čim sam ti nešto rekla i nisi se bunila.

Rekla sam ti da obučeš jaknu i ti si je skinuo sa čiviluka.

Prestala si da se prepireš zbog gašenja televizora.

Nisi prevrnula očima kad sam ti rekla da namestiš krevet.

Odlomak iz knjige Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo autorke Noel Dženis Norton u izdanju Kreativnog centra