Foto> Pixabay
Tako proizvodi postaju zanimljiviji, naročito deci. Izazivaju emocije pa nam proizvod postaje privlačniji i poželimo da ga kupimo.
Jaja se obično farbaju tako što se urone u obojenu vodu na neko vreme, a postoje i drugačiji načini kao što je trljanje. Bojenje traje kraće ako je boja koncentrisanija. Dužim držanjem u boji više boje će se vezati na ljusku, a može se dogoditi da se oboji i belance.
U neke boje prvo treba dodati sirće jer većina boja bolje prianja na ljusku jajeta u kiselim tečnostima.
Po pravilu se ove boje izlučuju iz organizma ili se razgrađuju, ali ta razgradnja može da bude delimična pa mogu nastati sastavi koji mogu da izazovu različite smetnje, kao što su alergije, manje koncentracije, smetnje s disanjem… Zato sa bojama treba biti oprezan.
Pre farbanja jaja treba prvo očistiti sirćetom da bi se skinuo zaštitni sloj na ljusci koji štiti jaje od spoljnih uticaja, kao što su bakterije. Ovako će se boja lakše vezati za ljusku.
Inače, Evropski parlament je 2010. godine odlučio da na deklaraciji hrane, koja u sebi ima „veštačke“ boje E102, E104, E110, E122, E124, E129, mora da piše upozorenje: „Može uzrokovati poremećaj aktivnosti i pažnje dece“.
To je dovoljan razlog da se kritički razmišlja o mogućim opasnostima vezanim za korišćenje tih aditiva. Međutim, među bojama postoje i prirodne, kao što je E 101 koja je, zapravo, vitamin B2 i daje žutu boju.
Prirodno farbanje jaja:
Za braon boju koristi se ljuska luka koji se kuva sa jajima.
Žuta se može dobiti iz kurkume, crvena iz cvekle, plava iz crvenog kupusa, a ljubičasta iz borovnice.
Plava boja „iz kesice“ ne preporučuje se da se koristi prečesto jer sadrži indigotin E 132, koji se veže za moguće alergije.
Crvena boja ili E 122 može izazvati alergije, urtikariju ili rinitis – nadražaj sluznice nosa.
E 102 – Sintetička žuta boja na popisu je boja za koje mora stajati da mogu izazvati poremećaj aktivnosti i pažnje dece.
Komentari 0