Ortopedske cipele ili ulošci

Foto: Lebensfahrt/flickr

Uz sve ove nedoumice i mnoga oprečna mišljenja lekara i ostalih zdravstvenih radnika po pitanju nošenja ortopedske obuće i uložaka, roditelji su na velikoj muci kada treba da donesu odluku.

 Šta treba znati o stopalima pre odluke o kupovini

Odgovor na sva ova pitanja  nije jednostavno dati kao što ni roditeljima nije lako da donesu pravu odluku. Informacije koje će slediti u daljem tekstu treba da pomognu roditeljima da pre svega prepoznaju da li njihovo dete ima neki problem sa stopalima ili ne. Ako ima, o kakvom se deformitetu radi, kog je stepena, kako i koliko dugo se leči. Takođe treba znati  koji faktori mogu da utiču na poboljšanje ili pogoršanje, kao i koje posledice dete može da ima ako se ne leči.

Kakva stopala imate vi imaće verovatno i vaše dete

Roditelji najpre moraju samokritično da pogledaju sebe i svoje najbliže, da vide da li u porodici već imaju probleme sa stopalima. Deformiteti stopala se nasleđuju i to je faktor koji ne može da se zanemari, ali  danas se pouzdano zna da se načinom života, koji u ovom slučaju podrazumeva fizičku aktivnost može uticati i na nasleđe.

 Ako postoji problem treba ga rešavati što pre

Ukoliko postoje nepravilnosti one već na rođenju mogu da se uoče i da se odmah i isprave kao što je slučaj sa uvrnutim stopalom (pes equinovarus). Sa tretmanom treba započeti najkasnije dve nedelje po rođenju jer je korigovanje najuspešnije u prva tri meseca života. Deca kod koje to nije urađeno blagovremeno ili deformitet nije u potpunosti korigovan nepravilno hodaju tako da moraju da nose odgovarajuće uloške kao i ortopedsku obuću koja se izrađuje po meri.

Prisustvo refleksa hvatanja na stopalima na rođenju (ako dodirnemo taban prsti će se zgrčiti), govori da dete neće imati ravna stopala. Ukoliko izostane reakcija treba je stimulisati vežbama.

Stopala novorođenih beba nisu u potpunosti razvijena i zato ih je lako korigovati ali isto tako mogu i da se iskrive ako se dete prerano postavlja na noge (stavljanjem u dubak ili forsiranjem hoda vođenjem za ruke) kao i korišćenjem obuće koju je već nosilo drugo dete (svako ima specifičnu šemu hoda kojom se oblikuje obuća).

Izgled stopala kao i položaj koji zauzimaju kod male dece nije lako utvrditi, ali zato hod nedvosmisleno pokazuje da li dete ima problem sa stopalima ili ne. Ako dete «smešno hoda», sapliće se i pada kada trči gazeći svoje prste ili zabacuje noge u stranu sigurno ima neki od deformiteta stopala ili kolena. Do 18 meseci noge zauzimaju «O» položaj zbog hoda na širokoj osnovi, a nakon toga do treće godine «X». Ovo su fiziološki položaji nakon čega se noge ispravljaju i tada ne treba spolja intervenisati. Ali ako su ovi položaji naglašeni, neko u porodici ima isti takav deformitet, dete je rano stavljeno na noge, ili i nakon treće godine i dalje kolena idu u X,  tada povećano opterećenje na unutrašnjoj strani stopala može da dovede do ravnih tabana. U ovom slučaju treba reagovati odmah, masažom i posebnim vežbama uz održavanje postignute korekcije specijalnim ulošcima koji se individualno određuju.