Foto: Freepik
Osećaj da smo vredni svojim roditeljima je najveći ,,kapital” za kasniji uspeh u životu
Nešto za ništa dobijamo samo dok smo bebe. Ako imamo sreću da nas rodí dobra majka koju podržava dobar otac, dobićemo bezuslovnu ljubav, a da se od nas ništa ne traži. Zato se takva ljubav i zove bezuslovna. Kako postajemo sposobni da nešto damo, da budemo dobri, da sednemo na nošu, da poslušamo mamu i tatu, od nas se već nešto traži. Dobri roditelji i dalje pružaju bezuslovnu ljubav, ali imaju i zahteve.
Ispunjavanje zahteva nije uslov za ljubav. Dete ispunjava zahteve iz ljubavi prema roditeljima, ,,za ljubav tati i mami”. Tada već dajemo nešto za nešto, iako nismo uslovljeni. Mada, ako bismo na davanje gledali ne kroz to šta radimo, već kroz to da li druga osoba oseća da dobija, onda dajemo roditeljima koji nas vole nešto neprocenjivo vredno dok smo još u stomaku. Dajemo im osećaj radosti, ispunjenosti, ljubavi. Dajemo im bez namere, samim svojim postojanjem. Osećamo se uspešnim od rođenja.
To osećanje je najveći ,,kapital” za kasniji uspeh u životu. Bili smo uspešni još dok nismo radili ništa, dok još nismo bili sposobni za bilo kakvu svesnu akciju na ostvarivanju svojih ciljeva. Naravno da ćemo, kada razvijemo i sposobnost svesne akcije, biti uvereni da smo dobitnici, da imamo ljudima ne što vredno da damo i da svet samo čeka na nas. Ako želite da vaša deca budu uspešna, stavite taj kapital bezuslovne ljubavi na njihov,,životni račun”.
Ako je potreba za bezuslovnom ljubavlju nezadovoljena onda kada joj je vreme, ljudi će je tražiti onda kada joj nije vreme, kada nije realno da se može dobiti nešto za ništa. Ako dete ne oseća da ispunjava roditelje, neće imati potrebu da daje. Zašto bi čovek davao drugom čoveku nešto što ovog drugog ne ispunjava, a on sam od toga nema neke koristi? Dete koje ne ispunjava roditelje oseća se neuspešnim. To je njegov prvi neuspeh u životu. Svi kasniji neuspesi nadovezuju se na prvi kroz rano stečena uverenja o ljudskim odnosima koja se potvrduju ponovo i ponovo, jer ljudi gledaju i vide u realnosti ono što potvrduje njihova uverenja.
Potreba da se dobije nešto za ništa izvire iz nezadovoljene želje za bezuslovnom ljubavlju. Kažu da ,,ko nema sreće u ljubavi ima u kocki”. Možda ta izreka potiče iz prepoznavanja ove veze izmedu nezadovoljene želje za ljubavlju i očekivanja da se dobije nešto za ništa. Osoba kojoj je ova želja zadovoljena ima potrebu da daje, da dobije nešto za nešto, jer se raduje davanju i ispunjavanju potreba druge osobe, grupe kojoj pripada, društva, čovečanstva.
Možda osećate da vam život nešto duguje. Možda osećate da ste bili uskraćeni za nešto, pa da bi bilo pravedno da nešto važno od života dobijete i bez truda. Kao utešnu nagradu. Žao nam je što se tako osećate, posebno zato što imamo još jednu lošu vest za vas: bilo to pravedno ili ne, bez truda nećete dobiti ništa. Ako se budete i dalje držali tog svog osećaja za pravdu, i ako budete čekali da dobijete nešto za ništa, život će biti još nepravedniji prema vama. Dobra vest je: ako ne dozvolite da vaša prošlost i dalje određuje vašu budućnost, i ako uradite nešto, ako uradite baš ono što vas može dovesti do cilja, život će vas bogato nagraditi.
Odlomak iz knjige “Živeti ili životariti”
Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski Jovanović, Sandra Jovanović
Izvor: Detinjarije.com
Komentari 0