Foto: Pixabay
Tako je nastala teorija višestruke inteligencija prema kojoj postoji osam vrsta inteligencije, a u poslednjih nekoliko godina je dodata i deveta.
Prema Gardneru, inteligencija je sposobnost rešavanja problema koji se cene u jednom ili više kulturnih okruženja. Zapravo, niko pre njega nije primetio da kulturne vrednosti utiču na to da li će čovek uopšte biti u prilici da izvršava zadatke koji će mu pomoći da razvije neke veštine, a time i određene vrste inteligencije.
Svih osam (devet) vrsta inteligencije o kojima Gardner govori međusobno su povezane i nužne za produktivno delovanje u društvu. I njih čovek već poseduje, ali potrebno je raditi na njihovom daljem razvoju kako bismo otkrili u čemu smo najbolji. Pritom je ključno opažanje onoga u čemu smo dobri, a u čemu nismo.
Danas nastavnici pokušavaju da pomoću školskih zadataka podstaknu razvoj svih osam (devet) vrsta inteligencije i prilagode sadržaj različitim učenicima. Međutim, to nije tako na svim nastavnim predmetima, a i u velikoj meri zavisi od osobnosti samog učitelja ili nastavnika i njegovom shvatanju inteligencije.
Zato je, kao i uvek u vaspitanju, ključna uloga roditelja.
Baš iz tog razloga uz opise pojedinih vrsta inteligencije u nastavku donosimo i ideje kako kod svog deteta možete da podstaknete razvoj određene vrste inteligencije.
1. Verbalno-lingvistička inteligencija odnosi se na, kako joj i samo ime kaže, dobru sposobnost korišćenja reči, sintagmi i rečenica, bilo u pisanom ili govornom obliku. Deca koja imaju istaknutiju ovu vrstu inteligencije vole da razmišljaju u rečima. Često se može primetiti da i u igri sa drugom decom kod njih dominiraju objašnjavanje i opisivanje onoga što rade, a istovremeno su takva deca i veliki zaljubljenici u knjige.
Zato im je potrebno da što više čitaju, osigurajte im sveske u koje mogu da zabeleže svoje misli (a koje neće biti školske sveske), osmislite sa njima igre rečima, izrezati im slova sa kojima mogu sami da stvaraju nove reči i slično, upisati ih na tečaj stranog jezika ili radionice kreativnog pisanja.
2. Logičko-matematička inteligencija vezuje se uz korišćenje brojeva, dobro uočavanje uzročno-posledične veze, logičko zaključivanje i sposobnost otkrivanja obrazaca. Deca kod kojih je ona izražena vole da rešavaju rebuse, zagonetke, mozgalice i da stvaraju vlastite šifre. Njih zanima i kako izgleda svemir, zašto je trava baš zelene boje ili pak kako se klasifikuju sisari.
Njihovu želju za znanjem ćete zadovoljiti odlascima u muzeje i opservatorije ili čak kupovinom igračaka poput paketa za izradu vulkana, hemijskih ogleda prilagođenih njihovom uzrastu i slično.
3. Ako dete ima osećaj za boje i linije, ako pokazuje smisao za grafičku prezentaciju ideja putem crteža ili čak se vrlo lako snalazi u bilo kojem novom prostoru, kod njega je naglašeno razvijena prostorna inteligencija.
Takvom detetu su potrebne kockice, što više pribora za crtanje i slikanje, pribor za izradu modela i maketa (možete se poslužiti i običnim kartonskim kutijama) i slagalice, ali i poseta muzejima umetnosti.
4. Da li dete pleše od malih nogu, sanja o tome da postane balerina ili break-dancer ili bavljenje sportom voli više od ičega, jasno je da je kod njega naglašena telesno-kinestetička inteligencija.
Komentari 0