Upozorava ovo, u razgovoru za „Novosti“, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ističući da je u celom svetu jedan od najvećih zagađivača poljoprivredna proizvodnja, zbog erozije zemljišta i hemijskih supstanci koje se koriste za zaštitu biljaka.
– To je slučaj i u Srbiji. Zbog toga imamo nekvalitetno zemljište, što utiče na kvalitet hrane. Ja nisam srećan zbog kvaliteta onoga što znam da jedemo. Nije za paniku, ali to je važno pitanje. Da li neko razmišlja o tome zašto mi imamo toliko prisutan sterilitet među mladim ljudima? Lično verujem da je ono što unosimo kao hranu u organizam dobrim delom razlog za tu vrstu problema. Važno je da se vratimo drugačijoj proizvodnji, da ne zagađujemo namirnice koje jedemo, jer tako zagađujemo nas same. To je krug u koji smo ušli i iz koga se teško izlazi.
* Da li za ovaj problem postoje rešenja?
– Potrebno je da pređemo na nove tehnologije koje su ekološki prihvatljivije. Ministarstvo poljoprivrede već radi na načinima kako da se promeni svest o tome šta se zapravo koristi, i ja ih u tome podržavam.
* Sve češće se govori o izvorištima pijaće vode u Srbiji
i činjenici da većinom njih zapravo upravljaju stranci.
– Veliko je pitanje šta sada, kada ste pravo korišćenja tih izvora kao zemlja prodali nekoj kompaniji, može da se učini. Ja zaista strepim i imam pravo da kažem da sam zabrinut i da država mora da misli o tome kome će pripadati pravo korišćenja izvora pijaće vode. Bez obzira na procene međunarodnih organizacija da mi spadamo u 50 ili 100 država koje imaju rezerve pijaće vode, ja se s tim ne slažem. Ako smo svesni činjenice da u ovom trenutku postoji uverenje da dostupne pijaće vode na planeti nema dovoljno, to ukazuje da su države koje imaju pijaću vodu bezbedne i bogate.
* Da li je moguće pronaći nova izvorišta pijaće vode i da li je to u planu?
– Da, naravno da mogu da se nađu nova izvorišta, ali rano je govoriti o takvim planovima. Srbija u ovom trenutku misli da nema problema sa pijaćom vodom, a ja se sa tim ne slažem. Uzmite u obzir nestašice pijaće vode u pojedinim gradovima i regionima u Srbiji tokom leta i biće vam jasno da nešto nije u redu. Ili nemamo kapacitet za proizvodnju pijaće vode u Srbiji, ili nemamo pijaću vodu. Mislim da je istina negde između.
* Koliko danas otpadne vode predstavljaju opasnost?
– Svedoci smo ubijanja života u rekama, a neki privredni sistemi čak nisu našli za shodno da ugrade sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. To se više neće tolerisati. Mi razumemo teškoće s kojima se susreće privreda, i privreda jeste najveći investitor u zaštitu životne sredine, ali privreda je i najveći zagađivač. Menjamo prag tolerancije kada je u pitanju zagađivanje vode. Uveravam vas da će inspekcija biti mnogo češći gost u postrojenjima.
* Koliko je novca u ovom slučaju potrebno?
– U preradu otpadnih voda je potrebno da uložimo na oko pet milijardi evra rok od 25 do 30 godina, a nešto manje novca je potrebno za rešavanje otpada u celini. Moramo da podignemo nivo kulture u Srbiji da bismo došli do zdravije i čistije životne sredine. Prema procenama, u Srbiji imamo između 4.000 i 5.000 divljih deponija, i to je zaista previše, ali to ne možemo da rešimo dok ne rešimo prethodno pitanje, a to je pitanje kulture. Plan upravljanja otpadom postoji za predviđenih 26 regionalnih deponija. Posebno pitanje je zemljište, kada imate zaprljane površinske vode i otpad koji se baca po zemlji i na taj način zagađuje zemljište, tako se zagađuju i podzemne vode. Želim da javnost kroz ovo što govorim shvati koliko je važno držati čistom površinu zemlje.
* Na koji način građani mogu da pomognu?
– Da bismo realizovali sve što je važno, potrebno je vreme, ali su neophodni i pomoć i podrška, kako Vlade Srbije, tako i samih građana. Moram da kažem da nama puno mogu da pomognu i, recimo, penzioneri. Takođe, kada govorimo o obrazovanju, Ministarstvo prosvete je vrlo svesno važnosti ove teme i ozbiljno radimo na tome da ova tema dobije još veći značaj u školama.
* Kako će se rešavati problem otpada na javnim površinama i u rekama?
– U planu je da Srbiju očistimo od otpada, naročito PET ambalaže. Verovatno ćemo primeniti jedan od sistema koji kod nas još nije primenjivan. Postoji način da se Srbija u roku od godinu-dve očisti od ambalažnog otpada.
* Na kom je nivou danas reciklažna industrija u Srbiji?
– Moramo da krenemo s razvrstavanjem otpada u domaćinstvima. To će biti proces, ali očekujem da će se u Beogradu to uraditi već u roku od godinu dana, a u nekim mestima u Srbiji to se već i radi.
* Nedavno ste bili u poseti SAD, gde ste imali razgovore sa potencijalnim investitorima…
– Veoma sam zadovoljan posetom i načinom na koji su nas ugostili. Ovo nam je bila druga poseta u ovoj godini. Imali smo jednu vrstu konferencije gde smo okupili potencijalne investitore iz države Merilend koji su zainteresovani da investiraju u oblast životne sredine u Srbiji. Oni će nam doći u posetu do kraja godine i to će biti prilika da konkretnije razgovaramo. Spremni su da investiraju u preradu otpadnih voda, kao i komunalnog otpada. Nastavićemo takvu vrstu komunikacije i sa drugim zemljama, zemljama Zapadne Evrope, Rusijom i sa Kinom. To nam je cilj, da dovedemo velike investitore. Sada smo u mogućnosti da u svetu svuda reklamiramo zaštitu životne sredine kao srpski brend. Veoma je važno da razumemo da se Srbija nalazi na jednom od 40 najbogatijih područja biodiverzitetom u svetu.
SRBIJA NEĆE NAPRAVITI GREŠKU
* KADA će biti moguće otvaranje poglavlja 27, koje bi moglo da bude jedno od najtežih?
– Poglavlje 27 je najkompleksnije i najobimnije. To je jedan od razloga zašto je i formirano ministarstvo. Mi ćemo u poglavlje ući kada budemo spremni. Nisam za to da hitno uđemo u pregovore. Želim da još jednom temeljno pretresemo stanje životne sredine u Srbiji i da donesemo sud o tome šta nam je pregovaračka pozicija. Potrebno je da se dobro pripremimo, mislim da ne treba žuriti. Kada brzate možete doći u situaciju kao pojedine zemlje u okruženju, koje su pravile greške u pregovaranju, jer su htele brzo sve da urade, i sada plaćaju penale EU zbog toga što nisu dostigle standarde na koje su se obavezale tokom pregovora. To se Srbiji neće desiti.
SREĆA DOLAZI IZ PORODICE
* Da li, od kada ste na funkciji ministra, imate dovoljno vremena za porodicu?
– Vremena je manje nego ranije zbog obaveza koje nosi ovaj posao. Pre nego što prihvatite ovakav posao, morate računati šta je sve u opisu radnog mesta. Ipak, sve je stvar prioriteta. Naravno da imam vremena za svoju porodicu, za svog sina i suprugu, i tako će biti i dalje. To je neophodan začin u životu svakog čoveka koji želi da bude srećan. Sreća dolazi, pre svega, iz porodice. Ja sam rekao da posao koji radim nije samo posao za mene, to je moj život, i srećan sam što radim ovaj posao, stvarno uživam u tome, ali ipak je moja baza i središte života moja porodica.
KO ZAGAĐUJE, TAJ ĆE I DA PLATI
* DA li postoji plan za podizanje prihoda od ekoloških taksa?
– Mi sada radimo na ažuriranju podataka da bismo utvrdili koliko imamo obveznika, ko sve plaća, a ko ne plaća takse, i do kraja godine ćemo imati podatke o tome. Postoje kompanije i institucije u Srbiji koje ne plaćaju ono što su po zakonu u obavezi da plate. Ko zagađuje, taj će morati i da plati, i to u skladu sa zakonom. Treba da razumeju da je to doprinos za našu budućnost, za decu, za čistiji vazduh, vodu…
Komentari 0