Svima znane rečenice koje apsolutno nikad ne treba izgovoriti detetu svakako su “bolje da te nikad nisam rodila”, “zbog tebe se razvodimo”.
Ali, postoje i mnoge naizgled “naivne”, bezazlene rečenice ili reči, koje isto tako mogu imati poguban efekat po psihu deteta. Koje su to rečenice?
“Znam da možeš bolje”
Svaki komentar koji govori da niste zadovoljni detetovim naporom ne samo da deluje obeshrabrujuće na dete, nego može izazvati i sasvim suprotan efekat od onog koji ste hteli da postignete, a to je da ga motivišete da proba više da se trudi. Ako već hoćete da dete podstaknete da se više trudi, budite jasni u onome šta tačno očekujete: “Kad očistiš sobu, onda tek možeš da izađeš napolje”. Važno je i da pohvalite dete kad uradi nešto dobo. “Baš se vidi da si uložila vreme u učenje. Super!”
“Jesi li sigurna da hoćeš još jedno parče torte?”
Namere su vam dobre, ali izbegavajte bilo kakve komentare koji se odnose na fizički izgled, pogotovo one negativne. Ako ste zabrinuti zbog toga šta je de vaše kod kuće, pređite na dela. Kuvajte i kupujte zdrave namirnice. Nemojte kritikovati njene (ili njegove) navike u ishrani pred drugim osobama (“mnogo je probirljiv”, “jede šta stigne”, “moramo da krijemo čokoladu od nje“..)
“Ti uvek… ili ti nikad…“
Izbacite “uvek” i “nikad” iz rečnika što više možete. “Uvek zaboraviš da vratiš čarape u fioku”, “Nikad se ne setiš da nazoveš i kažeš da ćeš kasniti”…. samo su neki od primera. Psihoterapeuti za ove dve reči kažu da predstavljaju “minsko polje”, ili etikete koje ponekad mogu ostati za ceo život. Deca postaju ono što im mi govorimo da su, imajte to stalno na umu.
“Što nisi više kao tvoja sestra, brat, rođaka, drugarica…“
Ako ima brata ili sestru, rivalstvo je uvek prisutno. Ali, sve što vi kažete što se odnosi na poređenje, samo je dodavanje ulja na vatru. Izbegavajte svako poređenje, i umesto toga decu hvalite i hrabrite u onome što radi svako od njih i u čemu su uspešna.
“Rekla sam ti sto puta da ne čekaš zadnji trenutak“
Stalno ponavljate vašem osnovcu da će, ako igra video igrice celo popodne, imati manje vremena da uči. I šta se događa? Vaš đak je ostao budan do kasno, otišao u školu neispavan i nespreman, i nije dobro uradio pismeni. Ali, svaki put kad mu kažete “jesam ti rekla?”, vi mu zapravo govorite da ste uvek vi u pravu, a da on uvek greši. Kada dođe kući sa lošom ocenom, uzdržite se od vaše uobičajene fraze, i pitajte ga da se dogovorite kako da idući put napravi bolji raspored slobodnog vremena i vremena za učenje. Na primer, ako spremi sobu kad to od njega zatražite, recite mu: “Zar nije sad lakše da pronađeš stvari kad je sve na svom mestu?”. Na taj način on ima osećaj da drži stvari pod kontrolom i da je to samo njegova zasluga – a ne vaša.
“Zato što ja tako kažem!”
Ova rečenica znači da vi imate svu kontrolu, da sprečavate uspostavljanje osećaja autonomnosti kod deteta i da ga ne učite uzročno-posledičnim vezama. Na primer, ne ide mu se u posetu kod vaše sestre. Umesto pomenute rečenice, objasnite mu: “Znam da bi radije vozio bicikl, ali bi tetka stvarno volela da te vidi. Porodica mora se viđa i druži”. Na taj način, čak i ako nastavi da gunđa, shvatiće da su važna i njegova osećanja, da ih primećujete i raspoznajete, ali će naučiti i dragocenu lekciju o porodičnim vrednostima.
“Volela bih da se ne družiš sa ….. uopšte mi se ne sviđa”
U momentu kad to izgovorite, taj drug ili drugarica postaje još privlačniji. Prvo procenite zašto vam se ne sviđa. Da li zato što jednostavno nije vaš tip, ili predstavlja neku vrstu opasnosti po vaše dete? Ako je ono prvo, stisnite zube i trpite. Ako je, međutim, u pitanju ovo drugo, otvoreno porazgovarajte sa detetom. Pitajte ga zašto voli da se druži s njim, šta rade kad su zajedno… Morate ostaviti otvorenim linije za komunikaciju između vas dvoje, i pokrenuti neke razgovore o vrednostima, o tome šta je dobro a šta loše….
“Ne radi se to tako…. daj, ja ću“
Zatražili ste pomoć od deteta – da pokupi suv veš, da usisa svoju sobu….Ako niste zadovoljni kako je uradilo, a vi ste pri tome još i perfekcionista, ipak se uzdržite od toga da sami završite posao jer tako ga nikad nećete naučiti da uradi taj zadatak kako treba. Takođe, neće poželeti da se potrudi ni sledeći put kad zatražite nešto. Bolji je sledeći pristup: “Čekaj, daj da ti pokažem kako je mene moja mama naučila kako se to radi.”
Izvor: Blic.žena
Komentari 0