Predstavljamo vam pet najčešćih mitova o dojenju.

1. MIT: Trebalo bi prestati sa nanošenjem dezodoransa

ISTINA: Kako navode lekari, još uvek nije pronađen konkretan dokaz o njihovoj štetnosti po novorođenče. Mnogi smatraju da je aluminijum jedini sastojak dezodoransa koji bi mogao biti rizičan, ali je istina da se ta supstanca nalazi svuda oko nas – počev od hrane do krema za telo. Međutim, trebalo bi obratiti pažnju na sam miris proizvoda koje koristite, s obzirom da je bebama čulo mirisa izuzetno izoštreno.

2. MIT: Ne bi trebalo da konzumirate lekove protiv bolova

ISTINA: Prema istraživanju sprovedenom na američkom odeljenju za pedijatriju, generalno je u redu konzumirati lekove protiv bolova, pod uslovom da postoji osnovni nivo predostrožnosti – njihove supstance imaju potencijalnu mogućnost za smanjenje same produkcije majčinog mleka. U svakom slučaju, savetovali bismo vam da se pre konzumacije bilo koje vrste lekova posavetujete sa vašim lekarom.

3. MIT: Ne smete piti kafu

ISTINA: Mnogobrojne studije pokazale su da je unošenje kafenih proizvoda u organizam tokom dojenja bezbedno, s obzirom da se putem majčinog mleka prenosi izuzetno nizak procenat onoga što se u organizam unosi. Međutim, trebalo bi se kretati između konzumacije od jednog do maksimum tri napitaka koji sadrže kofein, po danu.

4. MIT: Trebalo bi da smršate nakon što se beba rodi

ISTINA: Sam proces dojenja dnevno može istrošiti čak 500 kalorija iz vašeg organizma. Čak i ukoliko biste zaista želeli da se vratite u prethodnu formu, potrudite se da svakodnevno unosite oko 1800 kalorija kroz dobro izbalansirane obroke, a koji sadrže zdrave masti (avokado, orašasti plodovi, povrće, mahunarke i čisto meso). Lekari preporučuju da je najbolje početi sa dijetom 2 meseca nakon porođaja, kako bi protok mleka mogao da se stabilizuje, kao i vaše celokupno telo.

5. MIT: Zabranjeno je konzumiranje alkohola

ISTINA: Možda vam teško pada da se odreknete alkoholnih napitaka i nakon same trudnoće, ali i njihova mala količina mogla bi se preneti u majčino mleko. Na taj način, promenio bi se i njegov ukus što nikako ne bi doprinelo razvoju bebe. Međutim, kako navode američka istraživanja, nikada se ne može sa sigurnošću znati da li se i koja količina alkohola prenosi zapravo tokom dojenja, ali se savetuje da se ne pribegava potencijalnom riziku.