5. Problemi sa granicamaRoditelji koji vole svoje dete i brinu o njemu uče ga da postoji zdrava distanca čak i u bliskim prijateljstvima i odnosima. Na primer, majka neće terati dete na interakciju kada ono nije spremno za to. Njeno ponašanje reflektuje razumevanje da postoji određeni „lični prostor“ i da svaka osoba ima pravo da se ponekad povuče u sebe.
Dete koje nije imalo pažnju i ljubav roditelja neće imati nikakve bliske veze sa drugima i želeće komunikaciju na takoreći veštačkom nivou, kako njegova nezavisnost ne bi bila ugrožena. Takvo ponašanje se često razvija kao odgovor na roditeljsko nepoštovanje određenih granica i na njihovu nepouzdanost.
Deca nametljivih roditelja ne razumeju šta je zdrava distanca i želju prijatelja ili partnera da bude malo sam shvataju kao odbijanje. Oni veruju da je interakcija sinonim za ljubav, što je potpuno pogrešno.
6. Toksični prijatelji i partneri
Svi podsvesno tražimo ono što nam je poznato. Osobe koje su imale brižne roditelje, tražiće i takve prijatelje i partnere. Velike su šanse da deca u prijateljima i partnerima traže neke osobine svojih roditelja jer im to uliva neku sigurnost. Oni koji su odrasli u nezdravom okruženju podsvesno će birati toksične prijatelje i partner jer će im to delovati kao bezbedan izbor, iako nije.
Sve dok odrasla osoba ne prepozna načina na koje su ga roditelji povredili u detinjstvu, nastaviće da stvara (lošu) emocionalnu atmosferu u kojoj je odrastalo.
7. Strah od neuspeha
Niko ne voli neuspehe, ali su oni sastavni deo života. Ipak, deca koja su bila voljena i osećala su se bezbedno pored svojih roditelja neće zbog neuspeha smatrati da nisu vredna. Naravno, neuspeh će ih zaboleti, ali će ga shvatiti na pravi način – kao iskustvo iz kojeg nešto novo može da se nauči.
Dete koje nije odrastalo u zdravoj sredini punoj ljubavi neuspeh će doživeti kao dokaz da ne vrede, što će potpuno srozati njihovo samopouzdanje.
8. Osećaj izolovanosti
Svako dete koje ne oseća ljubav i brigu roditelja veruje da sva druga deca na svetu imaju dobre roditelje koji ih vole, maze i paze. Kao rezultat toga, ovo nevoljeno dete će se osećati izolovano i uplašeno, pa će čak i nastaviti da se izoluje jer ga je sramota zbog toga. Nikome neće govoriti o tome.
Više od svega, odrasli ljudi koji nisu bili voljeni u detinjstvu, žele da imaju osećaj pripadnosti negde.
Komentari 0