Foto> Flickr
Nije lako zakočiti u četvrtoj brzini, što se, ako bolje razmislite, od deteta svake večeri traži kada dođe vremeza spavanje. Umesto da šetka po kući, da se pentra, igra i skače, dete odjednom mora da pređe u stanje mirovanja, ostavljajući igračke, porodicu i dnevnu zabavu u zamenu za višečasovno spavanje. To je razlog broj jedan što se vaše dete opire odlasku u krevet.
Razlog broj dva jeste činjenica da deca ovog uzrasta te ško prihvataju promene – a prelazak iz budnog stanja u san svakako je jedna od najvećih promena u toku dana. Dodajte tome ono što bi moglo biti začetak straha od mraka i samoće i, naravno, tipičnu dečju buntovnost (Baš neću da uradim ono što mi mama i tata kažu!), tako da nije nimalo iznenađujuće što vaš mali šan, kao i većina drugih, kreće u odlučnu borbu kada dođe vreme za spavanje.
Da biste svom detetu pomogli da lakše ode u krevet:
- Ustanovite redovan ritual za odlazak na spavanje i dosledno ga se pridržavajte. To će detetu pomoći da se opusti i prebrodi onu tegobnu prelaznu fazu između budnog stanja i sna .Trudite se da ne činite odstupanja – umesto toga, poštujte ustaljeni ritual i za vreme vikenda, odmora ili putovanja.
- Pokušajte da stavite dete u krevet ranije – ili kasnije. Ako pronađete pravo vreme za odlazak na spavanje, možda će sve biti drugačije. Premorena deca često ne mogu da se smire zato što su previše napeta. Ako je to možda slučaj s vašim detetom, počnite ranije da ga pripremate za krevet. S druge strane, dete koje još nije pospano takođe će te- ško pristati da ide na spavanje (da li vi možete da spavate kada niste umorni?). Ako je vaše dete jedno od tih, stavite ga u krevet malo kasnije i tako ćete verovatno izbeći pobunu pred spavanje.
- Nemojte dozvoliti detetu da previše – ili premalo – spava preko dana. Ako spava suviše dugo ili suviše kasno po podne, dete lako može da bude odmorno kada dođe vreme za krevet. Nedovoljno spavanja u toku dana pak dovodi do premorenosti, zbog koje dete ne može da se opusti i preda snu. Stoga je važno da redovno spava preko dana i da se uveče uvek u isto vreme sprema za krevet.
- Probudite malu spavalicu. Osećate da nije prirodno buditi dete koje spava, ali ako ga probudite svakog jutra u isto vreme – ukoliko ste te sreće da imate dete koje se ponekad uspava – navićete njegov unutrašnji sat tako da će verovatno i uveče uvek biti pospano u isto vreme.
- Ponudite detetu predmet koji će mu pružiti utehu. Prelazne faze prebrode se u životu lakše ako imate nekoga ili nešto pored sebe. Zato pronađite predmet koji će vašem mališanu olakšati prelaz između budnog stanja s vama i sna bez vas (mada svako dete nema potrebu ili želju da ima predmet s kojim će se uspavljivati).
U tu svrhu mogu da posluže plišane igračke (velike mogu da se iskoriste za penjanje i zato odaberite nešto malo), ćebence, pa čak i vaša stara majica.
- Pustite dete da samo zaspi. Ako počne da plače kada izađete iz sobe, nemojte odmah da se vratite. Možda će se ućutati i zaspati. Ukoliko nastavi da plače, postupite isto kao u slučaju noćnog bu
- Nemojte da gubite kontrolu. Nema vikanja, nema pretnji i svakako nema ustupaka. Što budete odlučniji, to će vaše dete pre shvatiti da miislite ozbiljno.
Vreme spavanja
Da li se sećate vremena kada je vaša beba spavala tri četvrtine dana (i noći)? Dok vi možda i dalje osećate da ste hronično neispavani, vašem detetu je sada potrebno daleko manje sna nego kada je bilo beba. Ali kako se ukupan broj sati spavanja smanjuje, ciklusi sna postaju zreliji i sličniji ciklusima spavanja odraslih (uz nekoliko dremki preko dana). Pa ipak, mnoga deca ne spavaju dovoljno i zato su nervozna, često imaju napade besa i manje su sposobna da uče i da se koncentrišu dok ona koja se i danju i noću dobro naspavaju obično imaju bolje ponašanje, više su zainteresovana za igru i istraživanje i jednostavno su zadovoljnija (kao i njihovi roditelji).
Evo nekih opštih smernice za to koliko je sna prosečnom detetu potrebno, imajući u vidu to da je nekoj deci potrebno više, a nekoj manje:
Od 12 do 15 meseci. Jednogodišnjem detetu potrebno je oko 14 sati spavanja u toku 24 sata. Od toga oko 11 sati treba da spava noću, a preostala tri sata danju – dva puta po sat i po.
Od 15 do 18 meseci. Nema velikih promena u prosečnom broju sati koje dete treba da provede spavajući. Po pravilu, to je 11 sati noćnog sna i dva do dva i po sata dnevnog sna, odjednom ili iz dva dela.
Od 18 do 24 meseca. Do kraja druge godine vaše dete treba da spava 12 do 13 sati dnevno. Većina dece tog uzrasta izbacuje prepodnevno spavanje – naročito kada se približe drugom rođendanu. Na kraju druge godine treba da spavaju oko 11 sati noću i jedan i po do dva sata danju.
Odlomak iz knjige Šta vas očekuje u drugoj godini u izdanju Kreativnog centra
O specifičnosti i važnosti druge godine: “U drugoj godini su najveće turbulencije vezane za ponašanje, socijalizaciju, disciplinu, igru i to roditeljima zadaje najveće glavobolje.”
Knjiga Šta vas očekuje u drugoj godini je savršeni vodič kroz ovo čudesno razdoblje u životu vašeg deteta – dvanaest meseci zapanjujućih faza razvoja, učenja astronomskom brzinom i bezbrojnih otkrića. U njoj ćete naći sve ono što treba da znate o hranjenju (kako da se izborite s probirljivim detetom), spavanju (kako da dete više spava), govoru (dešifrovanju prvih reči) i ponašanju (savladavanju prvih napada besa). Osim toga, saznaćete i kako da vaš živahni mališan bude bezbedan i zdrav.
Komentari 0