Između devetog i dvanaestog meseca beba počinje da razume jednostavne reči. Zaustavlja se i pogleda vas ako kažete „no-no“. Ako neko pita: „Gde je mama?“, beba će vas potražiti pogledom. Pokazivaće prstom, oglašavaće se i telesnim pokretima „govoriti“ ono što želi. Na primer, možda će vas pogledati i podići ruke da bi vam pokazala da želi da je podignete. Možda će vam dati igračku da bi vam dala do znanja da želi da se igra. Bebi možete pomoći da „govori“ kada joj pokažete kako da maše na rastanku („pa-pa“).
Između dvanaestog i petnaestog meseca bebe počinju da koriste reči. To obuhvata i korišćenje istih glasova na dosledan način za identifikaciju nekog predmeta, kao što je „baba“ kada misle na bočicu ili „dada“ kad misle na vodu. Mnoge bebe koriste jednu ili dve reči, a razumeju 25 ili više reči. Dete će vam dati igračku ako je zatražite. Čak i bez reči, može nešto da vam zatraži — pokazivanjem, posezanjem za nečim ili posmatranjem nečega i brbljanjem.
Možete pomoći detetu da kaže reči koje zna kada pričate o predmetima koje koristite, kao što je „šolja“, „sok“, „lutka“. Dajte detetu dovoljno vremena da ih izgovori. Osmehujete se ili tapšete kada dete imenuje stvari koje vidi. Recite nešto o tome. „Vidiš kucu. Tako je veelika! Vidi kako maše repom.“ Pričajte o onome o čemu dete najviše želi da priča. Dajte mu vremena da vam sve ispriča o tome. Pitajte ga o onome što radite svakog dana: „Koju košulju ćeš danas izabrati?“, „Da li želiš mleko ili sok?“ Trudite se da proširujete ono što dete kaže. Tak,o na primer, ako kaže „lopta“, vi možete da kažete: „To je tvoja velika crvena lopta“. U ovom periodu možete sa svojim mališanom početi da se igrate igre pretvaranja sa omiljenom lutkom ili plišanom životinjicom vašeg deteta. Uključite je u vaše razgovore i igru. „I Paja želi da se igra. Da li on može da kotrlja loptu s nama?“
Između petnaestog i osamnaestog meseca dete koristi složenije gestove za komunikaciju s vama i nastavlja da bogati svoj rečnik. Možda će vas uhvatiti za ruku, odvesti vas do police sa knjigama, pokazati knjigu i reći „giga“ ako hoće da vam kaže: „Hoću da mi čitaš knjigu“.
Vi možete pomoći detetu da priča sa vama kada mu kažete: „Pokaži mi svoj nos“ i onda pokažete svoj nos. Dete će uskoro pokazati svoj nos. Uradite isto sa nožnim prstima, prstima na rukama, ušima, očima, kolenima… Sakrijete igračku dok dete gleda šta radite, pa mu pomozite da je nađe i zajedno se radujte. Pričajte o nekom predmetu sa detetom kada vam ono pokaže nešto ili vam nešto da: „Ti si mi dao knjigu. Hvala! Pogledaj sliku bebe koja kotrlja loptu“.
Između osamnaestog meseca i dve godine beba može da sledi uputstva i počinje da sastavlja reči u kratke rečenice,kao na primer: „auto ide“ ili „hoće sok“. Takođe, počinje da se igra igre pretvaranja koja podstiče razvoj jezičkih veština.
Možete podstaći razvoj veština komunikacije vašeg deteta tako što ćete pitati dete da vam pomogne. Na primer, zatražite od deteta da stavi svoju šolju na sto ili da vam donese svoju cipelu. Naučite dete da peva i recituje jednostavne pesmice. Čitajte detetu. Zatražite da vam nešto pokaže i kaže vam šta vidi. Podstičite dete da priča sa prijateljima i članovima porodice. Može da im priča o novoj igrački. Igrajte se igre pretvaranja sa detetom. Možete da pričate preko igračke-telefona, hranite lutke ili organizujete žurku sa plišanim igračkama.
Između druge i treće godine jezičke veštine deteta se razvijaju neverovatnom brzinom. Dete vezuje više reči i pravi proste rečenice, kao na primer: „Mama ide pa-pa“. Može da odgovori na jednostavna pitanja: „Gde ti je meda?“. Do 36 meseca može da odgovori na komplikovanija pitanja, kao što je: „Šta radiš kad si gladan?“. Sve više se igra igre pretvaranja, glumiti izmišljene scene, kao što je odlazak na posao, popravljanje autića, briga o „porodici“ sa lutkama i plišanim životinjama.
Možete pomoći detetu da sve nove reči stavi u jednu rečenicu i naučiti ga nešto što je važno da zna, kao na primer da kaže svoje ime i prezime. Pitate ga koji je broj, veličina i oblik stvari koje vam dete pokaže. Postavljate što vise „otvorenih“ pitanja na koja se ne može odgovoriti sa „da“ ili „ne“. To im pomaže da razviju sopstvene ideje i da nauče da ih izražavaju. Ako su u pitanju crvi, možete da kažete: „Kako se migolje ti debeli crvi! Koliko ih ima? Kuda idu? “ Čekajte, gledajte i slušajte šta će dete odgovoriti. Možete sugerisati odgovor ako treba: „Vidim pet. Da li idu u park ili u prodavnicu? “
Pitate dete da vam ispriča priču iz omiljene knjige. „Šta se desilo sa ona tri praseta? „. Čitanje stimuliše razvoj jezičkih veština. Odvedite ga da sluša javno čitanje priča u lokalnoj biblioteci, ako takve mogućnosti postoje u vašem okruženju. Malo dete uživa u deljenju knjiga sa vama, kao i sa vršnjacima. Igrajte se puno igara pretvaranja sa detetom. Oživljavanje likova iz priča i igranje uloga stvara puno prilika za korišćenje i učenje reči.Ne zaboravite da je vašem detetu je još uvek potrebno da provodi neko vreme u tišini. To se ne odnosi samo na spavanje. Isključite TV i radio i pustite dete da se u tišini igra, peva i razgovara sa vama.
Komentari 0