Foto: Flickr
Moguće reakcije tokom adaptacije na jaslice
Neka deca, posebno mlađa, otvoreno negoduju, burno plaču tokom rastajanja s roditeljima, odbijaju komunikaciju, otvoreno se bune protiv nove situacije…
Roditelji bi trebalo da znaju da je trenutak rastanka krizan i da se većina dece nakon što roditelj ode primiri i zaigra. Zato je važno pri rastanku biti odlučan i ne pokazivati nesigurnost.
Neka deca u prvim danima ulaze u sobu bez otpora, zainteresovana za nove igračke, da bi se otpor pojavio treći, četvrti dan, ili naredne nedelje, nakon što su shvatili da je odlazak u vrtić svakodnevan, a u njemu se još uvek ne osećaju sigurno.
Burno reaguju obično mlađa deca. Starija najčešće poslušno ulaze u sobu, ali veći deo dana ćute, stoje pored vrata, odbijaju komunikaciju s medicinskom sestrom i drugom decom.
Ponekad dete u vrtiću odbija hranu, teško se uspavljuje, nemirno spava i plačljivo je bez vidljivog razloga.
Neka deca reaguju regresijom u ponašanju. Dete koje je prohodalo opet pribegava puzanju, dete koje je nedavno uspostavilo kontrolu stolice, sada opet obavlja nuždu u gaćice, ono koje je komuniciralo rečima opet pribegava gestovima.
Razlog takvih reakcija nije zaostajanje u razvoju. U želji da bude zaštićeno dete bira ona ponašanja, koja mu nude veću sigurnost. Takve promene su prolaznog karaktera i nestaju kad se dete prilagodi novoj sredini, odnosno kada počne da se oseća sigurno.
Prvi dani u jaslicama
Poželjno je da prve dane (nekoliko nedelja) dete dolazi u jaslice na kraće vreme.
Raspored dolaženja dogovorite sa sestrama. Preporučuje se da dete jaslenog uzrasta prvi dan ostane do jednog sata, a kasnije se taj period postepeno produžuje, zavisno od samog deteta i njegovih reakcija. Detetu je potrebno vreme da se prilagodi na nov, nepoznat prostor i nove osobe. Zbog toga spavanje i popodnevni odmor u vrtiću odložite za kasniji period, kada se dete navikne na drugare, na medicinske sestre – vaspitače i kada počne da se oseća sigurnije.
Dozvolite detetu da sa sobom ponese igračku koja mu pruža osećaj sigurnosti, omiljeno ćebence, plišani meda… Ove igračke mogu pomoći detetu da premosti jaz između kuće i vrtića.
Tokom početnog perioda prilagođavanja na vrtić, odložite kod svog deteta učenje novih oblika ponašanja (navikavanje na nošu, odvikavanje od flašice, cucle…).
Ako željeno ponašanje nije usvojeno do polaska u jaslice, nije ga dobro podsticati tokom perioda prilagođavanja, nego to ostavite za vreme kad se dete prilagodi novim promenama u svom životu.
Vrlo je važan jutarnji rastanak u jaslicama. Budite smireni, nikako detetu ne pokazujte svoju zabrinutost, ili žalost što ga ostavljate.
Dete to može primetiti pa će se i ono tako osećati. Rastanak se ne sme odlagati u nedogled. Dugo smirivanje deteta, ili ponovno vraćanje se ne preporučuje jer će dete ubuduće plakati duže očekujući da se roditelj vrati.
Po povratku iz vrtića, dobro je da više vremena provodite sa detetom. Šetajte se, igrajte se, pričajte mu priče, pružite mu nežnost, pokažite svoje interesovanje za njegove doživljaje iz vrtića.
Starije dijete, sin je krenuo sa pune tri godine u vrtić. Njegova adaptacija se odvijala uz moje prisustvo. Adaptacija je trajala dvije pune nedelje. Postepeno, prvo sat vremena sa mnom, pa sat vremena bez mene, pa i sve polako i postepeno. Nikada nije plakao, nikakve probleme nije imao. Voli odlazak u vrtić, sada je predškolac. Mlađe dijete, kćerka je krenula jaslice 14 mjeseci. Zbog čitave situacije, sada se adaptacija obavlja bez prisustva roditelja. Krenulo se od par dana po pola sata i postepeno se povećavalo, adaptacija je trajala tri nedelje. Nije plakala niti pravila bilo kakve probleme, od prvog momenta je kao i brat prihvatila vrtić. Ni jednog momenta nisam sumnjala u metode i načine koje su mi predložili iz vrtića koliko god da je meni zbog posla bilo veoma nezgodno da se organizujem. Ali bilo mi je bitno da se to obavi kako oni smatraju da treba. Ipak su oni školovani za to, što se mene tiče vrtić nije mjesto gdje ću da ostavim djecu na čuvanje dok sam na poslu, to je mjesto gdje provode veći dio dana i to je mjesto gdje stiču sve ono što je najbitnije za njih.
Postovani,imam devojcicu od godinu dana,svuda je tabu tema jasnice i tamo ce se razboleti,i kod kuce se moze razboleti i da slazem se za jaslice brze se naviknu,tamo su sa svojim vrsnjacima,nauce se disciplini,kod baka,deka bude drugacije,razmaze ih…U jaslicama jacaju imunitet…
Sve je to tačno, ali ako ikako možete da BAR do proleca ne saljete bebu ovog uzrasta u jaslice.
Po mom misljenju, sto je manje dete adaptacija lakse ide. Uglavnom, primeri iz mog okruzenja govore u prilog tome da ce se lakse navici malo dete (od 18 meseci npr) kome je bitno da je suvo i sito i da ga neko pazi; nego neko vece dete koje je 3ipo ili 4 godine provelo samo uz mamu (ili bake) i nauceno na takvu vrstu izolovanosti. Jos jednu stvar bih dodala kao normalnu, sto je svima nenormalno i sto sve mame zaboravljaju (ili ne ocekuju) prehlade. Koliko god mi pazili dete, vrticke prehlade su normalna stvar koja moze produziti malo adaptaciju na vrtic. Jer koliko god mi pazili dete, neminovno je da ce se ono razboljevati barem prvih 2-3 meseca. Jer mi mame pre svega drzimo decu izolovanom: ja prva ne vodim svoje dete kada u kuci neko slinavi ili kad je neko prehladjen. Koliko god idu u parkice i imaju kontakt sa drugom decom, nasa deca su tamo na otvorenom, a vrtic je objekat kao i kuca, zatvoren prostor. Druga stvar, je i broj dece. Polazim od sebe: moje dete se nikad nije naslo u prostoriji u kojoj je broj dece veci od 5, a u grupama je minimalno 10 deteta. To je prosto slucaj i sa nama- kada se nadjemo u nekoj vecoj firmi u kojoj je veliki broj radnika na ogranicenom prostoru i mi imamo jako velike sanse da nesto „pokupimo“ od drugih, pogotovu zimi kada manje provetravamo prostorije.
Tako da bi roditelji uglavnom i to trebali da imaju na umu i da je (opet kazem po mom misljenju) bolje da krenu u vrtic i mesec dva pre nego sto se mama vrati na posao, jer je bolje za dete da mu mama bude duze na „raspolaganju“ dok traje taj period jer kad se mame vrate na posao, posle posla ih uglavnom cekaju kucni poslovi i dete kome je potrebna dodatna paznja. Valjda nikog nisam smorila duzinom teksta 🙂