Foto: Pixabay
Koncentracija polena ambrozije, krivca za gotovo polovinu svih polenskih alergija, u porastu je na većini mernih mesta u Srbiji, pokazuje monitoring Agencije za zaštitu životne sredine. Oni kojima ambrozija stvara probleme na predah mogu da računaju tek početkom novembra, kada je i kraj cvetanja ove biljke. Do tada, savet je da se izbegava izlazak napolje u vreme najvećih koncentracija polena ambrozije.
– Alergičnim osobama se savetuje da izbegavaju direktan izlazak u prirodu u prepodnevnim satima jer merenja pokazuju da su tada najveće vrednosti ovog polena. Niže koncentracije su u večernjim satima i posle kiše. Savet je da koriste klimatizovane prostorije i klimatizovane automobile, da se ne suši veš u spoljašnjim uslovima jer sakuplja polenova zrna, kao i da se po povratku spolja promeni odeća i opere kosa jer se zadržavaju polenova zrna. U dogovoru sa lekarima, alergične osobe moraju biti na svojim terapijama – savet je stručnjaka Agencije za zaštitu životne sredine.
Napori u borbi protiv ambrozije su veliki, ali uspesi izostaju. Iz „rodne” centralne Amerike u Evropu je stigla polovinom 19. veka. Danas je najviše ima u Francuskoj i Nemačkoj, a kod nas njen centar je Panonska nizija. Biolozi je smatraju pionirom jer niče tamo gde nema ničega, pa se tako može naći i ispod gomile šuta. Lako se razmnožava, ali i ambrozija ima svoje slabosti na koje čovek može da računa – izbegava hladne predele, ne voli duge i sušne periode, škode joj rani mrazevi… I ono na šta čovek u borbi protiv ambrozije može da računa jeste da ona ne voli konkurenciju, pa se pojavljuje samo tamo gde drugih biljaka nema.
Inače, u Beogradu je pre dve decenije počelo merenje alergenog polena, a do sada Agencija za zaštitu životne sredine uspostavila je čitavu mrežu mernih stanica. A kako navodi ova agencija, polenova zrna kod svakog petog čoveka izazivaju alergijske reakcije – bronhitis, konjuktivitis, dermatitis, polensku kijavicu…
– Danas se vrši identifikacija polena za 24 biljne vrste – to su leska, jova, tise, čempresi, brest, orah, ambrozija, pelin, bokvica… Vremenski period tokom kojeg se uzimaju uzorci definisan je od strane Međunarodnog udruženja za aerobiologiju. U klimatskim uslovima naše zemlje ovaj period započinje 1. februara, kada je vreme cvetanja leske i jove, i traje do prvih dana novembra, kada je završetak cvetanja pelina i ambrozije – navodi se u preporukama s potpisom stručnjaka Agencije za zaštitu životne sredine.
Komentari 0