Mi kao roditelji nećemo uvek biti pored deteta da rešimo problem umesto njega ili da ga posavetujemo šta treba da uradi, niti želimo da nam dete bude prezaštićeno, nesamostalno i nesnalažljivo. Jedini i najbolji način da pomognemo detetu je da ga naučimo da se ono samo zauzme za sebe, da ga učimo socijalnim veštinama.

Šta su socijalne veštine?

Pošto je rešavanje problema pesnicama neprihvatljivo, a nije dobro ni da dete pribegava povlačenju, važno je da ima razvijene socijalne veštine. Socijalne veštine predstavljaju socijalno prihvatljiva, naučena ponašanja (na primer: započinjanje razgovora, odbijanje neprihvatljivih zahteva, izražavanje empatije, prihvatanje poraza, primanje i upućivanje kritike…) koja pomažu detetu da se zauzme za sebe na adekvatan način. One se uče u porodici od najranijeg detinjstva. Porodica je prvo mesto gde dete usvaja, razvija i primenjuje socijalne veštine koje kasnije utvrđuje i menja kroz interakciju sa vršnjacima i drugim ljudima. Kroz interakciju sa drugima, dete postepeno proširuje svoj repertoar ponašanja.

Evo kako možete da obezbedite detetu priliku da uči i uvežbava socijalne veštine:

Dajte detetu lični primer. Dete se uči socijalnim veštinama tako što posmatra ponašanje drugih ljudi. Isto tako, ono posmatra reakcije drugih na njegova vlastita ponašanja i dobija povratnu informaciju o tome koje su reakcije prihvatljive u pojedinim situacijama, a koje nisu. Zato se potrudite da mu vi kao roditelji date dobar lični primer.

Podstičite dete da se što više druži sa vršnjacima jer kroz to druženje ono dolazi u različite socijalne situacije u kojima mora da se snalazi, da isprobava i vežba socijalne veštine. Što se dete više druži sa vršnjacima, ono postaje veštije u komunikaciji sa njima, lakše prepoznaje njihove namere, želje i potrebe, razvija sposobnost empatije, uočava razlike između dobronamernih i onih drugih, postaje veštije u odnosu sa njima. Sve to pomaže detetu da se bolje uklopi u vršnjačku grupu, u kolektiv u vrtiću, u odeljenje u školi, u tim za koji igra, da gradi uspešne odnose sa drugima i da izraste u zadovoljnu i uspešnu osobu koja će se odgovorno odnositi prema sebi i drugima.

Učite dete da rešava probleme umesto da nudite gotova rešenja. Učite ga da misli svojom glavom, usmeravajte i savetujte, ali ne uskačite da rešite problem umesto njega. Na primer, kada vidite da se vaše dete raspravlja sa drugim detetom oko ljuljaške, pustite ga da se snalazi i da samo pokuša da reši problem. Razgovarajte o tome i postavljajte mu pitanja podstičući ga da razmišlja. Na primer: “Šta misliš, kako si još mogao da postupiš u toj situaciji? Šta bi se desilo da si priznao da si manji? Čuo si šta se desilo Ani? Kako bi ti postupio da si bio u toj situaciji?“

Čitajte detetu i razgovarajte o pročitanom. Zajedno gledajte crtaće, filmove, čitajte slikovnice i knjige, a zatim komentarišite i diskutujte o postupcima junaka iz tih filmova i knjiga. Na primer: „Vidiš, crvenkapa je poslušala vuka i krenula putem koji je on rekao. Šta bi bilo da se držala svoga puta?“ Potrudite se da dete izvuče pouku iz toga što pročitate i odgledate.

Stvorite naviku da razgovarate o događajima u vrtiću, školi. Pored toga što ćete sa detetom komentarisati tuđe postupke, bićete upućeni u ono što se detetu trenutno događa, te ćete bolje moći da ga posavetujete, znaćete na kojim njegovim veštinama trebate da poradite.

Preventivno utičite na dete sa ciljem da se u datoj situaciji zauzme za sebe na odgovarajući način.
Evo kako:

Radite na jačanju detetovog samopouzdanja. Deca koja su sigurna u sebe i zadovoljna sama sobom takva kakva jesu, lakše će se zauzeti za sebe, odupreti pritisku vršnjaka i odbiti neprihvatljive zahteve drugih.

Utičite na formiranje detetovih stavova. Razgovarajte sa detetom o temama kao što su alkohol, droga, nasilje, krađe, bežanje sa časova i slično. Razgovore vodite preventivno, vodeći računa o uzrastu deteta i pritom budite obazrivi da ne uplašite dete. Na primer, nije dobro da dete dobije poruku da će u školi da mu se dogodi nešto strašno, da će biti žrtva nasilja, pa da počne da se plaši odlaska u školu.
Zadatak roditelja je da informiše i edukuje, a ne da zastrašuje dete. Pripremite teren unapred, iako sa sigurnošću znate da vaše dete do sada nije bilo u situacijama da mu se nude psihoaktivne supstance ili da bude žrtva nasilja. Važno je da kod deteta unapred izgradite stavove po pitanju droge, alkohola, nasilja, jer ćete tako sprečiti potpadanje pod loš uticaj vršnjaka. Poznato je da vršnjaci imaju veliki uticaj na formiranje detetovih stavova, interesovanja, načina odevanja i zabavljanja. Međutim, dete koje već ima izgrađen stav, znaće kako da se postavi i kako da se odupre pritisku vršnjaka u datoj situaciji.

Učite dete da bude svoje i da odluke donosi na osnovu svoje procene. Učite ga da ne čini ono što zna da nije ispravno samo zato što to čine njegovi drugari, jer jedino je ono odgovorno za svoje postupke. Pripremite ga na to da u životu ponekad moramo donositi i odluke koje nas u vršnjačkoj grupi čine nepopularnim.

Izgradite kod deteta snažan osećaj pripadnosti porodici. Detetu je lakše da se nosi sa problemima kada u jednom ili oba roditelja vidi podršku i oslonac, a u porodici nalazi utočište, naročito kada se oseća odbačeno od strane grupe vršnjaka. Zato je važno da negujete odnose sa članovima porodice. Pomažite se, čuvajte i ne dajte jedni druge. Budite tim.

Autorka teksta je Branka Vasilev, psihološkinja i volonterka Centra za mame
mojpsiholog.weebly.com