U petak smo saznali da će novim paketom mera biti obuhvaćeni i školarci. Stariji razredi osnovnih škola će, kao i srednjoškolci, pohađati nastavu onlajn.
Postavlja se pitanje da li klasičan oblik nastave polako odlazi u zaborav?
Opšti je utisak da je ovakav vid nastave ispunio osnovnu svrhu – izbegnuto je masovno zaražavanje među učenicima. Tu su i druge pozitivne strane onlajna, poput toga da su đaci dosta naučili o informatici, kompjuterima i njihovom korišćenju, no čini se da je više negativnih posledica.
I nastavnici i đaci i roditelji saglasni su da živu reč u učionici ne može da zameni ni najbolja onlajn nastava, izostala je socijalizacija, druženje među decom, igra, ekskurzije i sve ono što donosi školsko doba. Nemali broj đaka i nastavnika suočio se i sa tehničkim problemima poput slabog interneta, manjka opreme, pada platformi, nesnalaženja u digitalnom svetu…
Onlajn u budućnosti?
S tim u vezi, ono što je ponovo aktiviralo temu onlajn nastave kao predmet diskusije jeste Predlog strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, koji je još danas na javnoj raspravi. Naime, nacrtom strategije je predviđeno uspostavljanje državne onlajn osnovne škole i gimnazije. Ove aktivnosti definišu se kao „poseban cilj“, u delu koji se tiče razvoja digitalnog obrazovanja na preduniverzitetskom nivou. Navodi se da fokus treba da bude na unapređivanju digitalnih kapaciteta i veština učenika i zaposlenih u školama.
Hibridna nastava ili…
Ipak, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Anamarija Viček uverava da niko ne želi da se isključivo pređe na onlajn i hibridnu nastavu. Kako je rekla, to što nastavnici prolaze obuku za nastavu na daljinu ne znači da je u planu da se pređe na taj vid nastave, već da sistem uvek bude spreman.
– Niko ne može da zna kakvo će biti stanje pandemije u septembru naredne školske godine i moramo da budemo spremni. Sve što je stavljeno u strategiju ima za cilj da se obezbedi sistem koji je održiv i koji u bilo kom trenutku može da obezbedi da nastava nesmetano ide dalje bez obzira na okolnosti – rekla je Viček.
Dodala je da ne mora to da bude samo u epidemijama ili katastrofama velikih razmera, već može da se koristi kada je učenik bolestan da ne bi gubio časove.
Ne sme da se dogodi
Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Radivoje Stojković kazao je da onlajn nastava ima opravdanja da se organizuje samo u izuzetnim slučajevima, poput epidemije virusa korona, ali i da osnivanje državne onlajn škole ne treba da ostane u strategiji.
– Onlajn nastava 2021. deluje kao ekskluziva, ali 2031. može da se desi da klasična živa škola sa nastavnicima i učenicima u učionicama bude ekskluziva, a to ne sme da se dogodi – istakao je Stojković na sednici NPS.
Kako je kazao Stojković, ukoliko se razmišlja da se samo zbog učenika koji su sprečeni da idu u školu organizuje nastava na daljinu, onda ideja o uspostavljanju državne onlajn osnovne škole i gimnazije zahteva detaljno obrazloženje.
Jasno razjasniti
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić kaže za „Blic“ da je nastava na daljinu izgubila smisao, te da ovaj predlog u strategiji ima opravdanje isključivo za decu koja zbog bolesti ne mogu da idu u školu.
– Predlagač nove strategije jako greši, jer smatram da treba striktno da se razjasni ko može da bude na nastavi na daljinu. Dakle, deca koja su nepokretna ili dugo bolesna. Plašim se da ne dođemo u situaciju kao sada da deca mogu da biraju hoće li ići u školu ili ne. To je potpuno pogrešno i besmisleno – smatra Antić.
Minusi
1. Možda i najveća mana jeste nedostatak druženja dece, njihova socijalizacija, koja je ujedno i jedan od glavnih zadataka svih škola. Nema bliskosti, razmene emocija, javlja se otuđenost
2. Nemaju svi iste uslove ni mogućnosti. Ima i onih bez kompjutera, kablovske televizije, postoje problemi sa internetom. Poseban problem su porodice sa više dece koja u isto vreme uče
3. Velike su razlike od grada do grada, od škole do škole, pa čak i od razreda do razreda. U nekim školama se od đaka traži da budu onlajn tokom svakog časa, a u drugim su po nekoliko dana bez obaveza
4. Prelaskom na onlajn nastavu đaci gube i fizičku aktivnost koju nosi odlazak do škole i nazad. Da ne govorimo što nema časova fizičkog, koji su za mnogu decu jedina sportska aktivnost
5. Nastavnici se žale da moraju ceo dan da budu na vezi sa đacima i roditeljima, mame i tate da moraju da glume profesore, a deca da nemaju direktan kontakt, da ne mogu da pitaju oko lekcije
Plusevi
1. Prvo i najvažnije – onlajn nastava povećava umnogome elektronsku, digitalnu, informatičku pismenost učenika. Sada stiču znanja koja će im umnogome pomoći u školovanju i životu
2. Glavni cilj onlajn nastave bio je zdravstvene prirode, da se izbegnu zaražavanja. I on je ispunjen pošto je izbegnut kontakt učenika do kojeg dolazi svakog dana u obrazovnim ustanovama
3. Onlajn nastava štedi i vreme, posebno onim đacima koji žive nešto dalje od svojih škola. Umesto da čekaju gradski autobus, dovoljno je da sednu za radni sto, upale kompjuter i već su na času
4. Deca rade i uče u kućnim uslovima, u opuštenijoj atmosferi, što odgovara jednom broju učenika. Posebno onim zatvorenijim. Takođe, i učenici i nastavnici mogu da budu opušteniji i sa oblačenjem
5. Mnogim đacima je onlajn nastava čak i generacijski bliža pošto su navikli na kompjutere, tablete, mobilne telefone, najrazličitije aplikacije… Ujedno, to im je nešto novo, pa im je i zanimljivo
Škola budućnosti neće biti isključivo na daljinu
Nikola Božić, direktor Istraživačke stanice Petnica
„Godinu dana onlajn nastave u Srbiji i svetu ubrzali su digitalnu transformaciju obrazovanja, ali ovaj eksperiment pokazao je da prosveta 21. veka zahteva potpunu promenu načina razmišljanja o obrazovanju, a ne samo tehnološki prelazak na nastavu na daljinu“, tvrdi Nikola Božić, programski direktor Istraživačke stanice Petnica.
– Dugoročno se pokazalo da poznavanje novih tehnologija i softverskih rešenja ipak nije dovoljno da se desi potpuna digitalna transformacija obrazovnog procesa. Najviše zbog toga što se u svet onlajn nastave pokušava preslikati nastava onakva kakva je bila u učionici sa 30 učenika i jednim nastavnikom tokom 45 minuta. Međutim, sada se i učenici i nastavnici nalaze u situaciji da onlajn nastava i obaveze traju ceo dan. Važno pitanje je i dostupnost telefona, kompjutera i interneta nastavnicima i učenicima u njihovim domovima, jer nije isto kada vam je kompjuter kod kuće bio potreban povremeno, dok je sada neophodan u kontinuitetu nekoliko sati – smatra Božić.
– Treba li nastava da bude podeljena u časove od 45 minuta, ili je efikasnije da traje duže i u blokovima? Da li se edukativni materijal može digitalizovati i obogatiti multimedijalnim sadržajem? Da li postoji mogućnost da neke lekcije budu obrađene bez nastavnika?
Kako kaže, ciljevi su uglavnom jasni.
– Škola budućnosti, koja neće biti isključivo onlajn, treba da pripremi đake da budu samostalni, sposobni da se adaptiraju i da odgovore svim izazovima. Škola budućnosti treba pre svega da ih nauči kako se uči – zaključio je Božić.
Sedenje u klupi je nezamenljivo
Antić je mišljenja da u bliskoj budućnosti onlajn nastava ne može da zameni klasičan oblik nastave.
– Sigurno da je za pojedine predmete, kao što su geografija i istorija, moguće organizovati onlajn nastavu, ali ne i za fundamentalne kao što su srpski i matematika, fizičko vaspitanje, za stručne predmete i praksu. U bliskoj budućnosti, recimo u narednih 100 godina, potpuni prelazak na onlajn neće biti moguć, pre će to biti kombinacija nastave na daljinu (za predmete za koje je moguće) i nastave u školi. Siguran sam da niko ne želi da izgubi vaspitavanje mladog čoveka, što bi se postiglo potpunim prelaskom na onlajn – zaključuje Antić.
Komentari 0