Foto: Phildowsing/flickr
KOJI JE OSNOVNI PROBLEM?
Disleksija se ne uoči na vreme. Roditelji i učitelji primećuju da dete teže savlađuje tehniku čitanja. Tada počinju da misle da je dete lenjo. Takav stav uglavnom se nastavlja u drugom i u trećem razredu.
Dete postaje nervoznije, motivacija slabi, pritisak roditelja postaje sve veći, škola postaje napor. Dete gubi poverenje u sebe, u ljude. Ali to treba da bude prošlost.
Ako posumnjate da dete ima poremećaj čitanja ili teškoću u savladavanju modela čitanja treba da potražite stručno mišljenje logopeda. Dijagnostika mora da bude detaljna i da se dete prati.
Važno je objasniti detetu, roditeljima i učiteljima problem. Biti mu podrška, motivisati ga i hrabriti.
SIMPTOMI DISLEKSIJE
Deta sa disleksijom :
-
zamenjuje ili izostavlja slova
-
menja redosled slova ili slogova u reči
-
izostavlja ili dodaje neke reči
-
često zamenjuje vokale unutar reči
-
odvojeno čita slovo po slovo
-
nemogućnost dovođenja u vezu štampanog i pisanog slova.
-
preskakanje redova
-
rukopis mu je neuredan i nerazumljiv
Zavisno od oblika i nivoa disleksije, dete mora da ima sve ili samo neke od navedenih simptoma. Neki od ovih simptoma se mogu javiti i kod dece koja nemaju disleksiju i to ume da zbuni roditelje i učitelje.
Važno je razlikovati decu koja imaju prolazne teškoće u čitanju i pisanju i decu koja imaju trajne teškoće (disleksiju ).
Takođe imamo i decu koja imaju smanjene intelektuaklne sposobnosti tako da njihove teškoće u čitanju i pisanju nisu disleksija.
Za decu sa disleksijom vrlo je bitna komunikacija i podrška škole i porodice.
Disleksija neće od svakog disleksičara učiniti genija. Za njih je bitno da znaju da to što imaju teškoće s čitanjem pisanjem, izgovaranjem ili matematikom ne znači da su nisu dovoljno dobri.
Disleksičari su veoma radoznali, razmišljaju u slikama a ne u rečima, intuitivni su i oštroumni, imaju živahnu maštu.
Bitno je da se disleksija prepozna i da ove sposobnosti roditelji i učitelji ne unište svojim zahtevima.
„Svi koji rade sa decom treba da pronađu one puteve koji im omogućavaju da savladaju poteškoće „
Moje dijete je drugi razred i ima 7 god. Apsolutno nije bio pripremljen za školu. Tako da smo imali tonu problema s njim. Što se tiče pisanja popravlja se korak po korak a sto se tiče iscitavanja tu me je pozitivno iznenadio jer nismo nikad vježbali a relativno dobro i brzo može da pročita svaki tekst,priču itd