Dete smatra da ga ne čujete
Ne možemo naterati decu da nas poslušaju, osim ako ih ne povredimo fizički i slomimo psihički. Deca moraju da žele da sarađuju. Na sreću, naša deca imaju poverenja u nas i prate naša pravila, sve dok su sigurna da i mi njih čujemo.
Rešenje: Stavite detetu do znanja da čujete šta vam govori rečenicama tipa: „ Dobro te čujem. Jasno i glasno kažeš da nećeš na kupanje. Ti stvarno ne želiš da se okupaš. Kladim se da kad budeš veliki nećeš nikada hteti da se kupaš, jel tako? Ipak, večeras ti je kupanje potrebno. Možda želiš tuširanje?” … Ponekad će vaše dete lakše pristati na kompromisno rešenje i to je takođe u redu. Obavezno mu objasnite način na koji razmišljate da bi ono znalo da ste pristali na kompromis zato što je i to rešenje dobro a ne samo zato što je ono bilo tvrdoglavo.
Stavite se u njihov položaj, zar vama ne pada teško da se odvojite od zanimljivosti koju čitate na kompjuteru da biste smirili uplakano dete? Deca naše gunđanje doživljavaju na isti način kao mi njihovo plakanje i pokušavaju da ga ignorišu.
Rešenje: Dajte jedno upozorenje. Kada se vratite za 5 minuta ponovo se povežite sa detetom. Komentarom na igru “U što je brz taj žuti auto!” uspostavite kontakt i onda ga podsetite na postignuti dogovor „Dobro srce, prošlo je pet minuta. Jel se sećaš šta smo se dogovorili? Pet minuta bez odugovlačenja i kukanja. Sada je vreme za kupanje”. Nakon toga napravite tzv.most od igre ka onome što vi tražite od deteta da uradi: “Jel hoćeš da se trkamo do kupatila letećim kolima? Ti uzmi žuti, ja ću crveni i da vidimo ko će pre da stigne. Krećemo!“
Komentari 0