Pozitivno kućno okruženje kao preduslov za kasniji uspeh u školi

Nepažnja i nedovoljan rad sa detetom u najranijem uzrastu, razvojno nepovoljna kućna atmosfera, i problematično okruženje, mogu znatno uticati na razvoj deteta. Istraživanja usmerena na analizu negativne atmosfere u kući u kojoj odrasta dete do svoje treće godine ukazuju na niz razvojnih problema koji se kasnije mogu pojaviti. Neki od njih su:

• loš razvoj govora i loše ovladavanje jezikom,
• problemi u ponašanju,
• smanjena sposobnost i spremnost za polazak u školu,
• agresivnost,
• anksioznost,
• depresija,
• poremećaj kognitivnog razvoja.

Istraživanja takođe potvrđuju i dugotrajne efekte nepovoljnog kućnog okruženja koja su povezana sa:

• završetkom srednje škole,
• problemima, nevoljama kada to isto dete postane roditelj,
• pronalaženjem posla i sigurnom zaradom.

Da bi se sve to sprečilo i da bi dete imalo zdravo, srećno i uspešno rano obrazovanje, istraživači sa Univerziteta u Njujorku su u okviru svoje studije proučavali više od 2000 porodica, gde su pratili decu od rođenja do njihovog polaska u 5 razred osnovne škole. Cilj projekta bio je da se praćenjem i analizom učenja i rada dece u kućnoj atmosferi utvrdi povezanost sa njihovim kasnijim uspehom u školi.

Istraživanje je identifikovalo tri važne karakteristike kućnog okruženja koje pozitivno utiču na sposobnosti dece u prve tri godine života:

1. Učešće roditelja u učenju: uključujući čitanje knjiga, pričanje priča, igranje društvenih igara.
2. Kvalitetna interakcije između roditelja i dece: ako su roditelji osetljivi, nežni, otovreni i pružaju bogato i raznovrsno učenje jezika (na primer, dete podstiču time što imenuju i opisuju predmet i događaje iz okruženja), dete brže i bolje razvija jezičke veštine.
3. Dostupnost različitog materijala za učenje u kući: uključujući dečije knjige, interaktivne igračke, igračke koje podstiču maštu (na primer igračke koje se sastoje od setova za kuvanje), igračke koje podstiču motoričke veštine i spoznaju prostornog okruženja (kao što su na primer, različite slagalice, zagonetke, pitalice).

Istraživanjem je istaknuto da su ove tri karakteristike važne bez obzira na činjenicu da postoje različiti stilovi roditeljstva.

Da bi se to potvrdilo američki istraživači prema navedenom projektu pratili su decu koja žive i odrastaju u porodicama sa niskim primanjima ali i onu koja dolaze iz različitih društvenih sredina. Tokom analize istraživači su koristili različite standardizovane mere tokom posete dece u kući roditelja, uključujući posmatranje kvaliteta interakcije između roditelja i deteta, učestvovanje roditelja u igri sa decom, odabir odgovarajućh igračaka prema uzrastu deteta (kao što su na primer igračke koje se sastoje od setova za kuvanje, zatim igračke u kojima se koriste namirnice i kasa te dete postaje prodavac u radnji; igračke koje reprodukuje različite zvukove koje dete može u okruženju da čuje), ali i angažovanje roditelja u učenju dece korišćenjem adekvatnih knjiga i raznovrsnog materijala.

Kada je odabranoj deci iz navedne analize bilo 10 ili 11 godina (polazak u peti razred osnovne škole) istaživači su uradili nove testove na proveri njihovog jezika, čitanja i matematičkih veština. Nakon izvršenih analiza, pronašli su veliku povezanost između početnog učenja dece u zdravoj kućnoj sredini i pokazanih matematičkih i jezičkih veština. Otkriveno je da kućno okruženje i učenje dece u najranijem uzrastu uticalo na formiranje sposobnosti neophodnih za dalje napredovanje u školi. Bez obzira na to iz koje su društvene sredine deca poticala, analizom njihovih veština na uzrastu od 4 godine i ponovnim testiranjem jezičkih i kognitivnih veština sa 10 ili 11 godina, utvrđeno je da su dečiji jezik i kognitivne veštine formirane u predškolskom uzrastu činili 91% korelacije između početne sredine učenja u kući i njihovih sposobnosti sa 10 ili 11 godina.

Na kraju, istraživači su ponovo putem istih standardizovanih mera analizirali i sredinu učenja u kući kada dete ima 10 ili 11 godina, zanemarujući samo aktivnost igranja roditelja s decom. 

Otkrili su da dete koje počne sa učenjem u dobroj i pozitivnoj sredini u kući će verovatno imati pozitivno okruženje za učenje ne samo u detinjstvu nego i u kasnijim godinama života.

Profesorka razvojne psihologije na Univerzitetu u Njujorku Catherine Tamis-LeMonda  i jedna od vodećih istraživača na ovom projektu ističe:

“Mi često izvodimo pretpostavke da je ovo homogena grupa”, rekla je Tamis-LeMonda. “Oni svi žive u siromaštvu, pa će stoga ova deca imati užasne poteškoće, da će roditeljstvo biti slabo i nedovoljno podsticajno. Ono što je neverovatno je razmišljati koliko iskustva ove dece variraju od jednog od drugog. Imate decu, koja su u siromašnim porodicama, a koja imaju neverovatno bogat i oplemenjen život. Roditelji svakodnevno razgovaraju sa njima, pokazuju im koliko je bogatstvo jezika, daju im puno knjiga, puno igračaka, dok u drugom ekstremu, takođe u porodicama sa niskim primanjima, imate decu koja žive u mnogo društveno i razvojno siromašnijim okolnostima.”

Dakle, koliko je važno okruženje deteta za rano učenje? 

Istraživači sa ove studije jednoglasno ističu da je veoma važno, toliko važno da je u kasnijem periodu života teško prevladati rani period razvoja, bio on dobar ili loš. Jedna od teorija je da deca sa boljim rečnikom brže ovladavaju novim informacijama, brže uče nove reči i brže čitaju. Pretpostavlja se da je i njihov IQ viši.

Zato stvarajmo zdrava okruženja u kome će odrastati, učiti i razvijati se sva deca!