Foto: Pixabay
6. Osnažite svoje dete da popravi „slomljeno“
Istražujte i učite s detetom, bolje nego da pretpostavljate da vi znate šta sad treba da uradi. Jednom kad dete oseti da ga više ne kontrolišete vašim neispunjenim osećajem ili potrebom i uvidi rezultate svojih dela (pad na testu, povređena sestra, razbijen prozor…), počeće da oseća žaljenje.
To se događa samo kada procesuira svoja osećanja i potrebe. Jednom kada ta osećanja prestanu upravljati njima, na videlo će izaći njihova dobrota. Svi prirodno žele da poprave stvari.
Možete ih pitati:
• Šta sada možeš da uradiš da bi popravio stvari sa svojom sestrom (ili bilo kim drugim)?
• Da li ti je ovaj incident ukazao na nešto u tvom životu što bi hteo da promeniš, a što je ipak veće od ovog što se dogodilo?
• Kako te ja mogu podržati?
7. Oduprite se potrebi da uskočite s kaznama
Umesto toga, budite tihi i slušajte. Cela situacija nije o kažnjavanju, gubitku privilegija i govorenju da će mu se sad nešto loše dogoditi. Ovde je reč o shvatanju da ono što učini ima uticaj i da treba prihvatiti odgovornost i da je bolje da njena dela imaju pozitivan nego negativan uticaj.
8. Šta ako kaže da nije potrebno ništa učiniti?
To ne znači da detetu nije stalo ako je palo na ispitu ili da je sestra zaslužila to što je dobila? To govori da je još uvek u obrambenom stanju. Recite nešto kao…
„Dušo, razumem zašto se to dogodilo i zašto si tako postupio…ali to ne znači da je tvoj izbor doneo dobar ishod… sigurno si još uznemiren zbog toga… znam… jer znam kad nisi uznemiren da se osećaš drugačije… ‘Ajmo sad da napravimo pauzu pa ćemo opet razgovarati posle„. Dajte detetu priliku da se smiri.
Kad ponovno započnete razgovor, započnite saosećajno. To će mu pomoći da mu povređena osećanja zacele. Takođe možete deo odgovornosti preuzeti i vi govoreći „Mislim da je deo ovoga i moja krivica… Nisam shvatila da zaostaješ s gradivom, inače bih ti pomogla da ranije rešimo taj problem“. Postavite jasno očekivanje da dete samo treba da pronađe rešenje, da vi znate da će ono samo to shvatiti i da će to biti odličan i da jedva čekate to da vidite.
9. Vaša moć – kao odrastao čovek imate više moći u ovakvim situacijama nego što ste svesni
Vaše dete zavisi o vašem vođstvu, iako vam se čini da se tome odupire. Ako je brat povredio sestru, vama to daje mogućnost da razlučite u čemu je problem.
Ako je dete palo na ispitu, vi imate mogućnost postaviti pravila drugačije, i kao prioritet postaviti rešavanje domaćeg zadatka i način na koji vi možete pomoći detetu. Obično kad damo detetu potrebnu podršku, oni se izdignu iznad nivoa naših očekivanja. Neka deca imaju više potrebe za podrškom od drugih. Razmislite kakva podrška je potrebna vašem detetu.
10. Postavite nužne granice
Ako dete npr. prekrši porodično pravilo, ponovno ga ponovite i uspostavite:
• Rad domaćeg je pre igre.
• Očekujem od tebe da koristiš reči i da kažeš sestri kada si uznemiren. Nema telesnog povređivanja
11. Nemojte spašavati stvar
Ponekad ćete se naći u situaciji koja nadilazi porodicu. Vaše dete će možda biti uhvaćeno u neprikladnim radnjama u školi ili doživeti saobraćajunu nesreću ili će piti alkohol sa prijateljima. Oduprite se potrebi da ga spasite od posledica njegovih dela. Ako to učinite, neće ništa naučiti iz tog incidenta. Zbog toga će se verovatno i dalje tako ponašati.
Umesto toga, slušajte, saosećajte i pokažite da ga volite bezuslovno. Ali budite vrlo jasni u odluci da mora platiti cenu za svoje ponašanje. Ako to znači da mora pristati na neke kazne u školi, popraviti auto ili ne dati detetu auto na neko vreme, to su prirodne posledice za takvo ponašanje. Bolje je za njega da pretrpi bol sada dok je manje i nauči nešto, smatra dr. Laura Markham.
12. Budite spremni na period prilagođavanja
Kao u svakoj tranziciji, promena u načinu roditeljstva i za vas i za dete biće nova oblast. Oboje ćete učiti. Svi činimo najbolje što možemo kao roditelji. Ako ste do sad kažnjavali, dete vas je slušalo zbog straha. Jednom kad prestanete kažnjavati, ono će prestati da sluša. Zato je neophodno da vam najveći prioritet bude popravak vašeg odnosa zato da vaše dete da sarađuje sa vama i zato jer ne želi da vas razočara. U suprotnom će samo zaobilaziti vaša pravila.
Ako se ipak desi da dete ne može da se promeni i nastavi da udara sestru ili ne piše domaći? Ovo je period koji roditelji plaćaju zbog pređašnjeg kažnjavanja – dete verovatno ima duboke neshvaćene probleme koji rezultiraju takvim ponašanjem. Ključ je da ostanete empatični i da to ne doživljavate lično.
Podsetite dete da vi sa njim razgovarate sa poštovanjem i da očekujete da i ono bude civilizovano.
“Sigurno si prilično uznemirena kada tako razgovaraš samnom. Šta se događa?” – ovo je primer u kome ste vi odvojeni od detetovog ponašanja i ne dozvoljavate da vas to lično pogodi. Što više sigurnosti pružite, dete će se pre opustiti i biti spremnije isplakati se i objasniti šta ga stvarno muči. Kada se emotivno isprazni svih neprijatnih osećanja biće otvoreniji za povezanost sa vama. Samo zato što ste bili saosećajni, ono će znati da ste bili na njenoj /njegovoj strani i hteće da sarađuju sa vama bilo da ima tri ili trinaest godina. Biće vam zahvalno na vašem strpljenju.
Ako dete primeti promenu u vašem ponašanju i pita zašto je to tako, možete jednostavno reći: “Mislim da ćeš na ovaj način naučiti više. Šta ti misliš_”
Najteži deo je promeniti svoje navike, ali kada primetite pozitivne promene koje će se brzo desiti, one će vam biti podsticaj da tako i nastavite – zaključila je dr Markham.
Komentari 0