5. Igrajte se: „Kako se zovu osećanja?“
Istinsko razumevanje emocija je još uvek godinama daleko od vašeg mališana, ali on može da nauči da izrazi svoja osećanja, odnosno da na jednostavan način iskaže njihovo značenje. Kada počne da ga hvata panika zbog vašeg skorog rastanka, recite mu: „Znam da si tužan zbog toga što mama odlazi. To što ti osećaš, zove se nedostajanje. Kada te mama ostavlja, ona takođe ima taj osećaj“.
Stručnjaci smatraju da je ovo jedno od mogućih rešenja za prevazilaženje uznemirenosti i zabrinutosti. „Ponekad, sve što je detetu potrebno, jeste način da izrazi svoje strahove“, kaže dečji psiholog Donald Fridhajm, direktor Centra „Šubert“ u Klivlendu, u Ohaju, koji se bavi istraživanjem razvoja u ranom detinjstvu. „Učenje deteta nazivima za ono što oseća, pomaže mu da ublaži anksioznost“.
6. Postepeno odvajanje
Ako je u pitanju večernji izlazak, a koristite usluge bebisiterke, zamolite je da dođe pola sata ranije od dogovorenog termina. To njoj i detetu daje vremena da se upoznaju, dok vaše prisustvo deluje smirujuće na oboje. Međutim, ukoliko se radi o novom, dugoročnijem „staraocu“ (a nije reč o dobro uhodanom „baka i deka servisu“), neophodna je obimnija priprema. Idealno je da ta osoba dođe ranije, tokom vikenda – kako bi se dete priviklo, najbolje pomoću raznih aktivnosti, a posebno kroz igru. Naravno, vi ćete uzeti učešća u svemu.
Uspešno odvraćanje pažnje
Ostavite vašeg mališana i njegovog negovatelja da se zanesu igrom ili zadube u neku drugu aktivnost pre nego što ih ostavite. Kada bude vreme da krenete, dajte detetu brz poljubac za doviđenja i najkraćim putem idite do vrata. Ono, možda, još uvek plače za vama, ali određena delatnost može da posluži kao skretanje pažnje sa vašeg odlaska.
Kad god vaše dete izgleda srećno dok je „okupirano“ nekim dešavanjima sa svojom bebisiterkom, vi „odstupite“. Zapravo, „povucite se u pozadinu“ i nadgledajte situaciju. Ako vam, na primer, dete donese knjigu da mu čitate, preusmerite ga: „Zašto ne pitaš Mariju? Možda ona želi da čita tu knjigu sa tobom“. Ili, ako želi da ga podignete u naručje i nosite, predložite mu da to dopusti novom „staratelju“ – da njemu pripadne ta privilegija i zadovoljstvo.
Ipak, neka deca su toliko vezana za roditelje da se čvrsto drže za njih, kao „prilepak“, prosto su uporna u tome. U tom slučaju, teško da će dati priliku novom „čuvaru“ dokle god su tu mama ili tata, odnosno primarni staratelj. Zbog toga, ako je moguće, neka „sekundarni“ staratelj bude posrednik. „To se stalno događa u jaslicama i vrtićima“, slažu se stručnjaci. „Kada tata ostavi svoje malo dete, ono odmah prilazi drugarima i uskače direktno u akciju, ali kada mama pokušava da ode, taj isti mališan se prosto guši u suzama, utapa se u njima“. Za takvu decu, postepeno odvajanje će da teče mirnije ako roditelj sa kojim provode manje vremena deluje kao posrednik.
7. Izađite iz kuće u isto vreme
Rastanci su uvek lakši kada je vaše dete ono koje izlazi napolje. Umesto da ga ostavite za sobom kada krenete iz kuće, izađite zajedno, ako je to moguće. Osoba koja ga čuva, može sa njim da na kratko boravi u parku, ili da ga izvede u šetnju. Jedino proverite da li je dete dobro razumelo da vi idete na drugu stranu. U suprotnom, ono će biti dodatno uzrujano kada se vrati u kuću i otkrije da vi niste u njoj.
8. Naučite mališu da se „nosi“ sa problemom
Nijedan roditelj ne želi svom detetu da oseća tugu zbog bilo čega, ali suočavanje sa odvajanjem je jedna od mnogih stresnih situacija sa kojima će dete da se susreće u životu. Osim toga, moraće i da nauči kako da upravlja njima. Ponekad, ne raditi ništa kada je u pitanju razdvajanje od deteta, pogotovo ako ste već sve isprobali – najbolji je savet. „Učenje da se dete suoči sa nečim, ma koliko mu to bilo neprijatno, važan je razvojni zadatak“, kaže dr Fridhajm. „Vaše dete mora da shvati da postoji vreme kada se zbog nečeg neće osećati nimalo srećno“. To je neminovnost života.
Snežana Damnjanović Mitić
Preuzeto: Yumama
Komentari 0