Foto: Canva
Svetski atlas gojaznosti stavlja Srbiju u evropski vrh po broju gojazne dece do 2030. godine. Gojaznost, koja je kombinacija unosa nezdrave hrane i smanjene fizičke aktivnosti, kod naše dece povećava se iz godine u godinu, a naročito zabrinjava podatak da svako peto dete ima višak kilograma.
Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije naglašava važnu ulogu perioda pre začeća, prenatalnog perioda i ranog detinjstva u prevenciji gojaznosti u detinjstvu. Istraživanja pokazuju da je jako važno identifikovati decu mlađu od 2 godine koja imaju rizik od gojaznosti, radi prevencije iste.
Mnogo je problema koje gojaznost može izazvati: problem sa kostima i zglobovima, problem sa disanjem, neredovnom menstruacijom i plodnošću, kardiovaskularne probleme, poremećaje ishrane, problem sa samopoštovanjem. Srećom, mnogo je veći izbor zdrave hrane, koja može pomoći da do ovih problema ne dođe. Stoga je jako bitno da se od najranijeg perioda vodi računa o tome šta dete jede, i to čim se počne sa čvrstom hranom.
Roditeljima je ponekad teško da na samom početku spoznaju šta je za njihovo dete korisno, a šta ne, pa je uvek preporuka da se konsultuju sa pedijatrom.
Žitarice su idealne za prve obroke, jer se u njima nalazi izvanredna ravnoteža ugljenih hidrata, proteina i masti. Kako su obogaćene gvožđem, predstavljaju važan deo bebine ishrane u uzrastu uvođenja dopunske hrane. Jedan od dobrih izbora mogu biti i Nutrino žitne kaše koje se proizvode od prirodnih sastojaka i dodatno su obogaćene sa 13 vitamina i 3 minerala – Fe, Zn, J, koji ne podležu termičkoj obradi, što im omogućava da sačuvaju sva svoja hranjiva svojstva. Ono što će deca svakako voleti je to što žitne kaše nude mnoštvo ukusa i kombinacija: heljda sa suvom šljivom, pšenična kaša sa kakaom, pšenična kaša sa keksom, mlečna kaša 7 žitarica…
Ako bismo brigu o ishrani dece delili po etapama, izdvojili bismo tri najvažnije:
1. Važno je da se trudnica hrani zdravo jer su studije pokazale da je prvih devet meseci od začeća veoma bitan period za život i razvoj deteta.
2. Sa prevencijom gojaznosti treba početi od prvog bebinog obroka. I zato se preporučuje da dojite u prvim mesecima jer nema bolje hrane za bebu od majčinog mleka. Ukoliko majka ne može da doji, treba voditi računa i o vrsti mlečne formule koja se daje bebi.
3. Kada počnete da dajete detetu čvrstu hranu, vodite računa da kroz obroke dobijaju sve neophodne vitamine i minerale, kao i da porcije bude odgovarajuće. Deca do jedne godine bi trebalo da unose oko 900 kalorija dnevno, a od 2-3. godine do 1.000 kalorija.
Jako je važno da ishrana bude raznovrsna, te da jedu žitarice, povrće i voće i mlečne proizvode, umesto grickalica i slatkiša, da imaju tri obroka i dve užine u toku dana. Za užinu je preporuka da deca konzumiraju sveže voće, ili zdrave voćne piree koji su 100% prirodni, sa 100% voća, bez glutena i bez dodatog šećera. Nutrino voćni pirei su hranljive i zdrave, napravljene od pažljivo odabranih sastojaka i nude mnoštvo ukusa: miks jabuke i banana sa keksom, miks jabuke i jagode sa žitaricama, miks jabuke, kruške i dinje.
Posebna lekcija koju bi deca trebalo da usvoje je da nema potrebe da sole hranu, jer do bi do druge godine trebalo da unesu samo 2 grama soli dnevno. Takođe, kada je šećer u pitanju, ne preporučuje se više od 19 grama dnevno za decu.
Pre 11 godina Američko pedijatrijsko društvo uvelo je smernice u ishrani za decu pod nazivom “Tanjir pravilne ishrane”. Prema ovim propisanim smernicama, polovinu dnevne količine hrane koju dete unese treba da čine voće i povrće, četvrtinu žitarice, i poslednju četvrtinu čine proteini u vidu mesa, ribe i jaja. Voda se preporučuje kao dominantan napitak, dok bi mleko i mlečne proizvode trebalo ograničiti.
Posebni saveti su da bi deci trebalo uvek da se plasira nova hrana, da učestvuju u kupovini namirnica i pripremi, kao i da što češće obeduju u kući, umesto u brzim restoranima, ali i da im se ograniči vreme koje provode ispred televizora ili kompjutera.
Tekst je pisan u saradnji sa brendom Nutrino
Komentari 0