Previše aktivnosti može da unesreći dete

„Pih, uopštee ne brinu o budućnosti svoje dece! Zamislite, toliko su lenji pa puštaju decu da sami izmisle svoju zabavu – a dobro znamo da današnja deca uopšte ne znaju da se igraju.“ – e to, je to!  To je hrabrost – kažu stručnjaci! Treba znati ostaviti svoje dete da samo razvija svoje igre, da obogaćuje svoju maštu, da postane samostalno i sposobno samo da smisli nove igre – i na koncu da bude srećnije od deteta kojem roditelji organizuju svaki minut slobodnog vremena!Takva će deca u budućnosti biti samostalnija i svakako sposobnija jer će život spoznati učeći sami i brinući se sami. Budite uz njih toliko da se osećaju da ste tu uz njih, ali umesto da većinu zabave podstičete vi – dajte im šansu da se sami nauče zabavljati. Moderna deca nisu rođena s izostavljenim genetskim kodom za samostalnu igru, samo smo mi od njih napravili robote koji poslušno čekaju znak da mama ili tata osmisli, krene s igrom i bude u njoj skroz do kraja, tj. do neke druge igre

O temi aktivni-neaktivni roditelji i njihovoj srećnoj vs nesrećnoj deci priča Tom Hodgkinson, britanski novinar i autor knjige Besposleni roditelj (The Idle Parent, izdana 2009.godine).  Osim te, napisao je i knjige „Kako biti besposlen“, „Kako biti slobodan“, „Knjigu besposlenih užitaka“ te najnoviju „Hrabri, stari svet“.

Prema njegovim rečima moderni će roditelji učiniti sve baš sve za svoje dete i misle da svom detetu čine samo dobro ukoliko ih stalno zabavljaju, organiziraju im igru, ispunjavaju svaku želju te im za vreme kada se ne stignu brinuti o njemu nabavljaju gomilu gadžeta, crtaća i drugih tehničkih pomagala za zabavu (počevši od bejbi laptopa, plejstejšna, tableta ….) A tako deca već u najranijoj mladosti postaju apsolutno nesposobna ne samo da sama brinu o sebi već im ni mašta više ne radi onako kako bi deci trebalo da radi jer stalno čekaju stimulaciju roditelja koji će misliti umesto njih.

Moderna deca tako nikada ne nauče kako da se igraju, uprkos tome što im je u genetskom kodu zapisan smisao za igru i male bezbrižne zvrčke, jer to decu i čini toliko različitim od nas velikih.

I nemojte zato misliti da je vrlo lako (i pogrešno) biti neaktivan roditelj – uh, ne …. to ne znači da ćete svoje dete pustiti da radi ili baš sve što hoće, ili što god im padne napamet i koliko god zvuči kontradiktorno – neaktivan roditelj je ustvari vrlo odgovoran roditelj koji će svojim neičestvovanjem u dečjoj zabavi zapravo podsticati veruju u dete da ono to može i samo! Takva će deca i u daljem životu najpre pokušati sama, a tek ako zapnu zamoliće roditelje da im malo pomognu (oko crteža, zadatka izrade flipera i kućice za barbiku od kartonske ambalaže, a kasnije i mnogih drugih redovnih obaveza).

Zato ako mislite da ste jako odgovoran roditelj jer po ceo dane vodite svoju dečicu od institucije do institucije gde imaju kvalitetnu i organizovanu zabavu, a u kući su na gotovs spremne sve tehnikalije plaćene hiljadama i hiljadama novčanica, stanite i zamislite se. Niste odgovorni jer vaše dete verovatno nije srećno!

Ako ste se prepoznali u svom „neodgovornom“ ponašanju znajte da se stvar da popraviti jer deca se ustvari jako brzo naviknu na sve što im se „nametne“ – bilo to dobro ili loše.