Prim. dr Jelena Gligorijević: Pothranjenost slabi srce i pluća

Poslednje istraživanje pokazalo je da u Srbiji među odraslima ima 3,2 odsto pothranjenih, a među decom čak pet odsto. Iako su ovi podaci u nivou evropskog proseka, stručnjaci strahuju da je broj nedovoljno uhranjenih u našoj zemlji u porastu. Osnovni uzroci tome su siromaštvo i starenje nacije koja sve češće oboleva od brojnih hroničnih bolesti, živi usamljeno i zanemareno, a sve se to direktno odražava i na uhranjenost. Istraživanja pokazuju i da je visok procenat pothranjenih među korisnicima staračkih domova – čak 20 do 50 odsto.

Primarijus doktor Jelena Gligorijević, supspecijalista za ishranu Kliničkog centra Srbije, u intervjuu, za „Novosti“, kaže da nedovoljno hranljivih materija može trajno da naruši zdravlje, a posebno su ugrožena deca, trudnice i najčešće stariji od 65 godina:

– Stari neretko žive sami i sa nedovoljno sredstava za život, muče ih brojni zdravstveni problemi, bolovi i depresija. Često se i otežano kreću i nemaju mogućnost veće nabavke i pripremanja namirnica, što dodatno pogoršava uhranjenost. Osim toga, stari su, nažalost, najmanje u fokusu da se prepozna njihovo stanje i da im se pomogne čak i od strane lekara i drugog medicinskog osoblja.

* Na osnovu kojih pokazatelja se utvrđuje pothranjenost?

– Smatra se da je svaki neželjeni gubitak težine potencijalni rizik za razvoj pothranjenosti ili malnutricije. Ako čovek ne primenjuje dijetu, a za jedan mesec izgubi pet odsto težine, to se smatra kao značajna pothranjenost. Dakle pothranjen može da bude i čovek koji je na prvi pogled gojazan, ali ako radikalno gubi na težini bez svoje namere, biće u riziku za pothranjenost. Osim toga važan je i indeks telesne mase (ITM) koji se izračunava tako što broj kilograma telesne težine podelimo sa kvadratom telesne visine izražene u metrima. Primera radi, ukoliko je osoba teška 60 kilograma i visoka 165 centimetara, njen indeks telesne mase iznosi 22.

* Šta to pokazuje?

– Ako je indeks telesne mase manji od 18,5 odrasla osoba je pothranjena. Međutim, kod starih ljudi kao granica pothranjenosti se smatra indeks manji od 20, ili čak 22 kod starijih od 80 godina. Pri proceni stanja uhranjenosti kod dece, pored indeksa telesne mase primenjuju se posebne krivulje rasta, s obzirom na to da se preporučeni indeks telesne mase menja sa uzrastom deteta.

* Osim siromaštva koji su još uzroci nedovoljne uhranjenosti?

– Dominiraju tri grupe faktora. Osim socioekonomskih uzroka, kao što su siromaštvo, usamljenost, zanemarivanje, drugu grupu faktora čine akutne bolesti koje mogu da budu izazvane teškom saobraćajnom nesrećom ili drugom vrstom povreda, složenim operacijama, velikim opekotinama, teškim infekcijama… Treću veliku grupu čine brojne hronične bolesti. Najopasnije su u tom smislu bolesti organa za varenje, poput ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti, bolesti jetre, oboljenja pankreasa, zatim većina maligniteta, neurološke bolesti koje uzrokuju poremećaj gutanja, neke psihijatrijske bolesti, bolesti zavisnosti, teška bubrežna oboljenja, teške reumatske i respiratorne bolesti, kao i sve vrste invalidnosti. Dodatni faktor mogu biti i bolesti usta i nedostatak zuba, s obzirom na to da osobe sa ovim problemima često uzimaju samo kašastu i tečnu hranu, što znatno smanjuje kvalitet ishrane.

* Koje su posledice nedovoljnog broja kilograma?

– Kod pacijenata koji su u bolnici, akutna pothranjenost otežava lečenje. Češće su komplikacije posle operacija, sporije zarastaju rezovi, veći je rizik od infekcija i nažalost mnogo je veća stopa mortaliteta. Generalni problem pothranjenosti među odraslima je gubitak mišićne mase, što postepeno slabi rad srca i pluća. Osim toga, nedovoljno uhranjeni imaju slabiji imunitet i samim tim veći rizik od infekcija. Kod dece, nedovoljna uhranjenost često ostavlja i trajne posledice na rast i razvoj.

* Kako da se spreči pothranjenost?

– U razvijenim evropskim zemljama pri prijemu pacijenta u bolnicu procenjuje se rizik od malnutricije. Za bolesnike koji su pothranjeni ili su u povećanom riziku, dijetetičar u saradnji sa lekarom, propisuje poseban plan ishrane i ti bolesnici se redovno prate. Takođe, u opštoj praksi lekari u razvijenim evropskim zemljama rade skrinig na pothranjenost i ako otkriju rizičnog pacijenta upućuju ga dijetetičaru. Poseban skrinig se radi u staračkim domovima.

* Ima li leka za pothranjenost?

– Pravo lečenje podrazumeva timski rad lekara i dijetetičara. Za početak neophodno je da se uradi procena stanja uhranjenosti antropometrijskim merenjima, kliničkim pregledom, laboratorijskim analizama krvi, i da se ispitaju navike u ishrani. Potom se procenjuju potrebe pacijenta i propisuje individualno prilagođena dijetoterapija. Cilj je da osoba prestane da gubi na težini, da se obnove depoi proteina, poveća mišićna masa i težina. Ishrana bi trebalo da se sastoji od tri glavna obroka i dve do tri užine. Obavezno je da ti obroci sadrže proteine životinjskog porekla, odnosno meso, mlečne proizvode i jaja.

* Šta kada pacijent ima problem sa žvakanjem ili gutanjem hrane?

– U tom slučaju su od velike pomoći različiti suplementi, poput preparata na bazi proteina surutke. Oni mogu da se piju razmućeni u tečnosti i zaista imaju odličan efekat na pothranjene, mada ih u našoj sredini uglavnom koriste samo bilderi i drugi sportisti. Veoma su korisni i preparati koji predstavljaju kompletnu tečnu zamenu za obrok sa dodatkom potrebnih vitamina i minerala. Uglavnom su u bočicama od dva decilitra i mogu da se nabave u apotekama. Nažalost, kod pacijenata koji su na intenzivnoj nezi ili koji ne mogu da žvaću, nekad je neophodno tečnu hranu davati putem sonde direktno u želudac, ili u krajnjem slučaju, hranljive materije se daju venskim putem.

TRUDNOĆA

* Koliki rizik nosi malnutricija u trudnoći?

– Loša uhranjenost tokom trudnoće može dovesti do oštećenja ploda i rađanja bebe sa teškoćama u fizičkom i mentalnom razvoju. U trudnoći poseban rizik predstavlja sindrom hipermezis gravidarijum koji karakterišu uporna mučnina, povraćanje, i gubitak telesne težine.