Foto: Pixabay
Izvor: Trudnoća i zdravlje
Preporuke su se menjale u zavisnosti od novih podataka i saznanja, a razlikuju se i u zavisnosti od toga da li se posmatra samo izolovani rizik od infekcije deteta, ili i šira slika prednosti dojenja.
Rizik obolevanja trudnica od kovid-19 isti je kao i rizik svih u opštoj populaciji. U ovom trenutku ne postoje dokazi da su trudnice i porodilje u većem riziku za razvijanje teških oblika bolesti. Još uvek ne znamo da li trudnica obolela od kovid-19 može da prenese infekciju na dete tokom trudnoće ili porođaja. Do danas, virus nije izolovan iz plodove vode, krvi pupčanika ni majčinog mleka. – za sajt Trudnoća i zdravlje kaže prim. dr Olga Stanojlović, pedijatar.
Dobrobiti prevazilaze rizike
Virus je u periodu posle porođaja izolovan kod svega nekoliko procenata dece kovid-19 pozitivnih majki, pri čemu nije postojala razlika među decom rođenom prirodnim putem ili carskim rezom, kao ni između dojene i dece hranjene mlečnim formulama. Infekcija kod beba i male dece protiče ili bez simptoma ili sa vrlo blagim i kratkotrajnim simptomima, najčešće povišenom temperaturom i teškoćama sa hranjenjem.
Sva ova saznanja, kao i brojne prednosti dojenja i ishrane majčinim mlekom učvrstile su dosadašnje stavove i zvanične preporuke da dobrobiti dojenja značajno prevazilaze potencijalne rizike od prenošenja infekcije sa majke na novorođenče.
U porodilištu, treba omogućiti da majka i novorođenče budu zajedno i sprovode kontakt koža-na –kožu, bez obzira da li su sumnjivi, verovatni ili potvrđeni na kovid-19 infekciju. Ove preporuke posebno su važne neposredno posle rođenja, kada se dojenje uspostavlja. Brojne su prepreke za sprovođenje ovih preporuka u porodilištima tokom pandemije: preporuke su se menjale kako su se povećavala saznanja o prirodi infekcije kod trudnica i beba; ustnove su se suočavala sa različitim problemima vezanim za prostor, kadrove, organizaciju rada tokom pandemije i dostupnost zaštitne opreme.
Kako objašnjava dr Stanojlović, preporuke za negu i dojenje deteta zavise od simptoma i kliničke slike majke sa suspektnom ili potvrđenom infekcijom. Ove preporuke odnose se na period kada je verovatno da će majka biti zarazna – dok ima simptome ili 14 dana od pojave prvim simptoma, zavisno šta od ovoga traje duže.
Korisne preporuke i saveti
Suspektna ili kovid-19 pozitivna majka sa lakšom kliničkom slikom može da neguje i doji svoje dete uz pridržavanje određenih higijenskih mera:
– Prostorija u kojoj borave majka i beba provetrava se svakih 2 sata u trajanju od 10 minuta
– Redovno se čiste i dezinfikuju sve površine koje majka dodiruje
– Majka stavlja čistu masku preko nosa i usta tokom nege i dojenja deteta. Maska se menja na 2 sata ili kad postane vlažna. Prilikom skidanja maske ne dodiruju se delovi koji su bili uz lice; upotrebljena maska se baca I ne koristi se ponovo. Nakon stavljanja maske obavezno je pranje ruku.
– Ruke se peru vodom i sapunom u trajanju od 20 sekundi pre svakog kontakta sa detetom.
– Nije potrebno prati grudi pre i posle podoja. Dovoljno je održavati higijenu redovnim tuširanjem i čestim promenama spavaćice.
– Ako majka ne kija i ne kašlje, može da bude u istoj sobi sa detetom, s tim da je bebin krevetić odaljen 2 metra od majčinog, poželjno sa paravanom. Ako majka kašlje i kija poželjno je da ne bude u istoj sobi sa detetom, a osoba koja neguje bebu treba da nosi masku pri ulasku u sobu porodilje.
– Ako se majka ne oseća dovoljno dobro da doji (malaksala, kija i kašlje, ima povišenu temperaturu) treba joj pomoći oko izmlazanja, da bi se novorođenče hranilo njenim mlekom, dok se ne oporavi dovoljno da može da nastavi sa dojenjem. Prilikom izmlazanja treba se pridržavati preporučenih higijenskih mera, da bi se izbeglo da se mleko kontaminira virusom: Maska preko nosa i usta; Pranje ruku prema preporukama; Za izmlazanje je najbolje koristiti čistu i sterilisanu pumpicu, jer je rizik od kontaminacije manji nego prilikom ručnog izmlazanja.
Ako je majka lošeg kliničkog stanja i potrebna je hospitalizacija, negu novorođenčeta mora da preuzme zdrav član porodice a dete se hrani mlečnom formulom. Majka može početi da doji kada se oseća dovoljno dobro da to čini. Ne postoji određeni vremenski period čekanja koji se preporučuje nakon sumnje ili potvrđene infekcije virusom covid-19 a nema ni dokaza da dojenje menja klinički tok kovid-19 kod majke. Majci je potrebna dobra nega i ishrana, kao i podrška da započne dojenje ili da pokuša ponovo uspostavljanje dojenja.
Najčešća pitanja i preporuke
Da li potreba za testiranjem majke koja doji na kovid-19 utiče na dojenje? – Testiranje na kovid-19 nema neposrednog uticaja na odluku o hranjenju odojčeta. Međutim, potvrda infekcije virusom kovid-19 znači da majka treba da primeni preporučene higijenske postupke za vreme perioda tokom koga je verovatno da će biti zarazna, znači dok ima simptome ili tokom 14 dana od početka simptoma.
Preporuke za negu deteta i dojenje za majke kod kojih je potvrđena ili se sumnja na infekciju kovid-19 drugačija je od preporuka za takozvano socijalno distanciranje za opštu populaciju.
Preporuke za negu i hranjenje odojčadi i male dece kod čijih majki je potvrđena ili postoji sumnja na covid-19 infekciju ima za cilj unapređenje zdravlja i razvoja njihove novorođenčadi i odojčadi. Mnogobrojne prednosti dojenja značajno prevazilaze potencijale rizike prenošenja covid-19 virusa. Mala deca mnogo ređe obolevaju od covid-19 infekcije a većina inficiranih je ili bez simptoma ili ima blagu kliničku sliku.
Autor teksta dr Olga Stanojlović, pedijatar, je šef Neonatološkog odeljenja sa odsekom neonatološke intenzivne nege u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC Zvezdara.
Komentari 0