Prof dr sci Neda Subota, klin.psih.spec.
Da li osnovnu školu ponovo pohađaju roditelji?
Uspeh deteta je, naravno, najvažniji, pa se u tom pogledu razmenjuju informacije o tome šta deca imaju za domaći zadatak, šta i koliko treba da nauče i da li su nastavnici nešto posebno spomenuli, vezano za neku od školskih aktivnosti. Današnji roditelji dece u školskom uzrastu najčešće izjavljuju da se ne sećaju da su njihovi roditelji bili toliko angažovani oko njihovih školskih aktivnosti. Takođe, izjavljuju da su kao deca imali vremena za igru i da im škola nije bila toliki napor. Smatraju da njihova deca danas imaju mnogo više da uče, što je u skladu i sa stavovima same dece. Kada je reč o ocenama, nedavna istraživanja su pokazala veliku zabrinutost roditelja u vezi sa:
– vremenom koje oni provedu sa svojim detetom pomažući mu tokom učenja, preslišavanja, kontrolisanja zadataka, vežbanja lepog pisanja, čitanja, prepričavanja, izražavanja, usvajanja novih informacija itd.;
– usvajanjem primarnih navika učenja kod dece, odnosno, koliko su u stanju samostalno da nauče i napišu svoje domaće zadatke, jer su oba roditelja najčešće zaposlena, sa radnim vremenom od 08:30 do 17:00, te im ostaje veoma malo vremena za aktivnosti vezane za učenje;
– različitim vanškolskim aktivnostima velikog broja dece, (sportske aktivnosti, učenje jezika, muzička škola, časovi baleta, ritmička škola, ples, itd.) što roditeljima oduzima dodatno vreme;
– veliki broj roditelja ima dvoje dece koja pohađaju školu i moraju na istovetan način da obrate pažnju na učenje oba deteta;
– nedostatkom vremena namenjenog izlascima i druženjem sa prijateljima, izuzev povremeno, kao i nedostatkom vremena za bilo kakve druge aktivnosti, a televiziju najčešće gledaju u kasnim večernjim satima;
– roditelji ispoljavaju zabrinutosti i za uspeh svoje dece u periodu prelaska u peti, kao i u ostale više razrede, zbog uvođenja višestruke razredne nastave i uvećanja broja predmeta sa različitim nastavnicima;
– roditelji ispoljavaju generalnu zabrinutost za dalje opredeljivanje i školovanje svoje dece, imajući svest o svim tekućim promenama i izmenama u sferi školovanja i zapošljavanja.
Šta kažu deca?
Deca, takođe, imaju svoje stanovište u vezi sa školskim obavezama, pa tako smatraju:
– da vole da uče i da dobijaju najbolje ocene;
– škola, a posebno razred, je mesto za stvaranje dobrog druženja i drugarstva, jer van škole nemaju vremena za međusobno viđanje i druženje;
– veći broj dece uradi deo svojih domaćih zadataka samostalno, ali sačeka roditelje da im zadatke prekontrolišu i da veći deo gradiva nauče s njima;
– većina dece ima i po nekoliko vanškolskih aktivnosti, koje u većini slučajeva pokušava da ispoštuje svakodnevno;
– većina dece ima razvijen takmičarski duh, ide na razna takmičenja iz nekih predmeta, (školska, opštinska, gradska, i sl.), pa zbog toga ima dodatnu privatnu ili školsku nastavu koja im oduzima dosta vremena;
– deca vole savremenu tehnologiju – rad na kompjuteru – ali im je on često uskraćen zbog obaveza koje imaju;
– imaju svest o obimu i težini gradiva u petom i drugim višim razredima i da je zbog prelaska u više razrede važan uspeh u četvrtom i prethodnim razredima osnovne škole;
– malo vremena im ostaje za igranje, što, ipak, najviše vole da rade, u bilo kom uzrastu;
– sa većim uzrastom ispoljavaju sve veću tremu, koja ih ometa u učenju.
Priprema roditelja i dece za prelazak u više razrede osnovne škole
Roditelji treba da iskoriste letnji raspust da pripreme svoju decu za neki od sledećih razreda, tako što treba da urade sledeće:
– razgovor sa detetom (koji predmeti su mu bili najteži, prema kojima je osećalo otpor u savladavanju obaveza, u okviru kojeg predmeta su prisutni veći nedostaci znanja i/ili nerazumevanje;
– analizirati sa detetom koliko je slobodnog vremena za igru imalo tokom školske godine;
– analizirati sa detetom koje vrste igara najviše voli, da li više voli da se igra samo ili u društvu sa drugom decom;
– analizirati sa detetom koliko je ono u proseku dnevno učilo samostalno, a koliko sa roditeljima ili nekim drugim licem;
– analizirati sa detetom koliko je samostalno u odnosu na školske obaveze i neke svakodnevne obaveze u kući i porodici;
– napraviti sa detetom plan dana svakodnevnog prelaska i utvrđivanja svih delova onog gradiva koje dete nije savladalo u prethodnoj školskoj godini; uključiti i sve ostale svakodnevne i povremene obaveze koje dete treba da ima;
Dete treba ohrabriti da što samostalnije uči, puno ga hvaliti pa čak i onda kada ne zna najbolje, jer dete treba da se oslobodi svake treme. Tako će postati sigurno u sebe i shvatiće da će ocena zavisiti isključivo od njegovog angažovanja.
Skrećemo pažnju onim roditeljima čija deca kreću u prvi razred osnovne škole da, po istom predstavljenom modelu, pregledaju sa svojom decom sledeće aktivnosti: koliko su motorno spretna; kako sede za stolom; koliko znaju od pređenog predškolskog programa; da li dobro drže olovku, kako crtaju i šta crtaju; kako se izražavaju; da li umeju da prepričavaju događaje; da li znaju osnovne informacije kao što su dani u nedelji, pojam vremena (danas, juče, sutra), godišnja doba i slično.
Komentari 0