Foto: Canva
Deca brzo uče kroz igru, pesmice, priče, bajke, basne i pripreme za osnovnu školu su bazirane po tom principu. Na uzrastu od 5,5 – 6 godine testiranjem deteta dobija se jasna slika stanja predintelektualnih funkcija koje pokazuju kolike su detetove mogućnosti. Testiranje obuhvata: ispitivanje grafomotorike, artikulacije, govorne analize i sinteze, koja ako se usvoji pre polaska deteta u školu i omogućava detetu lakše čitanje i pisanje.
Ukoliko roditelji rade s decom svakodnevno, ako s njima svakodnevno razgovaraju, čitaju, proširuju njihov rečnik i daju im dovoljno prostora da se sami pokažu u veštini pričanja, prepričavanja, crtanja (dete će biti dobro pripremljeno za školu). Svako dete se razvija svojim tempom, tako da roditelji treba da prate interese i potrebe svog deteta. Važnu ulogu u pripremi deteta za školu ima i vrtić. Kroz rad u vrtiću može se prepoznati koje dete može imati potencijalne teškoće u čitanju i pisanju. Najveće dileme roditelja jesu da li deca treba da nauče čitanje pre polaska u školu. Sve više je dece koja pre polaska u školu savladaju manji ili veći broj štampanih slova i čitanje. Ako dete želi i ima interesovanja, samo će naučiti da čita i to najčešće kroz igru, uz pomoć starije braće i sestara. Dete se ne sme prisiljavati. Ako dete zna da čita – dobro je. Ako ne zna –naučiće.
Pročitajte i Testiranja za školu
Pre polaska u školu dete treba da ima izdiferenciranu grafomotoriku, da razume prostorne i vremenske odnose, matematičke veštine, pravilan izgovor glasova i da se gramatički pravilno izražava. Potrebno je prilagoditi ritam spavanja i obroka koje dete treba da ima kada krene u školu i izgraditi samostalnost kod deteta.
Odvedite dete da vidi školu u koju će ići, ispričajte mu šta se tamo radi bez zastrašivanja ili preteranog ulepšavanja. Nemojte da plašite decu i pretite učiteljicom. Jako je važno da pred detetom izrazavate pozitivno mišljenje o školi i da svoje dileme i strahove ne pokazujete.
Razvoj koncentracije je, takođe, veoma važan za buduće prihvatanje škole. Naime, u okviru pripremnog programa postoje aktivnosti nalik malim časovima (na primer, čas stranog jezika, čas muzičkog, umetnička radionica…). Ovi časovi su, u proseku, oko 20-30 minuta, jer je to očekivana vremenska dužina pažnje dece ovog uzrasta. Međutim, poznato je da se već od prvog razreda od deteta očekuje da miruje 45 minuta pre nego što ode na odmor od pet minuta.
Zato je postepeno produžavanje koncentracije izuzetno značajno. Za uspostavljanje odgovarajućih radnih navika, pamćenje ponuđenih sadržaja – umeće slušanja i prisustvovanja (ne samo fizičkog već, pre svega, mentalnog prisustva), odlučujuća je upravo dužina koncentracije.
Dragi roditelji uživajte sa svojim detetom kroz pripreme za školu. Srećno!
Djevojčica od 6.5 godina polazi na jesen u školu.Ima problema sa izgovorom glasa „r“.Na testiranju su svi bili odusevljeni sa njom,ali niko nije obratio pažnju niti rekao da treba ići logopedu.Ni na sistematskom pregledu nisu dali uputnicu samo su upitali da li je išla kod logopeda.Ja ,njena majka,sam imala isti problem kao dijete i još uvijek je neznatno prisutan.Nisam nikada išla logopedu.Uz pojedine glasove ona ga uspješno izgovori,a uz pojedine se to „r“ pretvori u „j“.Kada piše nikada ga ne izostavlja.Šta predlažete?Da li da je vodim logopedu?Hvala!
Ma nema dileme – da logoped OBAVEZNO vidi dete i da se to rešava.