Dečji otpor ovde nije retkost, ali ni panika mama i tata koje brinu o tome ko će i kako da čuva njihove naslednike.
– Deca se razlikuju, pa roditelji moraju da pronađu način da svom mališanu priđu na pravi način. Ne postoji univerzalna šema po kojoj se dete priprema za polazak u vrtić, ali se određenih načela treba pridržavati – ističe pedagog Snežana Stupar, direktor vrtića „Smartkos“ u Beogradu. –
Roditeljski strah može negativno da utiče, u redu je da postoji oprez jer ni odrasli ne znaju šta ih čeka, ali preveliki strah može samo da odmogne.
Sagovornica „Života plus“ savetuje roditeljima da, pre nego što dete krene u vrtić, prošetaju zajedno do zgrade i vide kako se drugi klinci igraju, druže i provode vreme. Priprema može da se odvija kroz spontane razgovore, bitno je da se mališanima razložno objasni šta se u vrtiću radi i šta ih tamo čeka.
Posebno je važno da čuju lepe stvari, a ne da im se pretećim tonom kaže „Tamo ćete naučiti kako treba da se ponašaš“ ili „Naučiće te oni pameti“… Važno je uzeti u obzir i uzrast deteta, jer ne mogu iste priče da se govore jednogodišnjaku i mališanima od četiri godine.
Snežana savetuje da boravak u vrtiću u početku bude kratak – ne duži od 60 minuta, nekad i 15-20, pa da se postepeno produžava.
– Ako prva nedelja prođe očekivano, sledeće može da boravi duže, pa naredne još duže i na kraju da ostaje po potrebi. Kada krene proces adaptacije na vrtić, idealno bi bilo da se ne prekida i da ga roditelji shvate vrlo ozbiljno i pažljivo prate dete, svakodnevno razmenjuju informacije sa njim i vaspitačima. Kada su u tom procesu svi na istoj strani, ne bi trebalo da bude velikih i nerešivih problema.
Komentari 0