Prljanje u dečijim igrama: da li je 3. godina granica za sve

Prekretnica treće godine

Ako već imate stav da u vašem domu sve treba da „blista“ i bude u svakom trenutku besprekorno čisto, važno je da imate i odgovor zašto vam je to važno. Nažalost, razlog za zabranu „neurednih“ igara je često odraz roditeljske potrebe da se nekome dokažu, ispune tuđa očekivanja, kao i pomanjkanje ličnog samopouzdanja. Na primer, žele da njihov stan bude što bolje sređen u slučaju da dođu iznenadni gosti ili komšije.

Sada zastanite za trenutak i malo razmislite. Pokušajte da na jedan tas neke imaginarne vage stavite sve ono što kroz svoju igru dete nauči i savlada, a pri tom se silno zabavlja i raduje, a na drugi tas stavite mogućnost da vam dođu gosti i vide nered. Koji tas će prevagnuti? Šta je vama važnije? Ako naučite dete da mu odeća bude uvek besprekorno čista, ali se zato ono retko upušta u igru sa vršnjacima, radije bira da stoji po strani i ne učestvuje, ukoliko raste u ćutljivo, nesigurno, nedovoljno samostalno dete… Pogrešili ste u postavljanju kriterijuma „pravih“ vrednosti.

Prekretnica treće godine. Uostalom, ono što se isprlja, može i da se opere. Ako već svoju ličnu opterećenost besprekornom urednošću prenosite na dete, ako ne želite da perete odeću koju ono isprlja, obucite mu kecelju ili odredite majicu koja je „samo za prljanje“. Ili odredite deo stana u kome su ovakve igre dozvoljene. Ili deo zida na kome će uvek biti nalepljen veliki hamer papir koji čeka baš na dečije ukrašavanje. Takođe, roditelji često pogrešno pretpostavljaju da je 3. godina granica po mnogo čemu, pa i po tome da posle 3. godine dete ne treba da ostavlja nered iza sebe, nikada se više ne umaže ni dok jede, ni dok se igra.

Međutim, kako dete raste, tako su njegova iskustva i saznanja sve bogatija. Razlika je samo u tome što dete od tri godine sada može početi da sklanja nered iza sebe. To jeste prekretnica. Ova higijenska navika je veoma važna, i ovo je pravi trenutak da počnete da je uvodite.

Insistirajte da samo sklanja svoje igračke pre spavanja, slaže svoju odeću, odlaže odeću u veš mašinu… Uključite ga u kućne obaveze, jer mu time ukazujete poverenje, da na njega računate i da ga smatrate dostojnim sitnih zadataka koje mu poveravate. Kada uspostavite dogovor da sklanja svoj nered, uspostavili ste prvu radnu naviku kod deteta i počeli proces razlikovanja igre od obaveze, koje će mu biti od velike važnosti već prilikom polaska u školu.
Stan ili dom.

Umesto stalnog insistiranja na čistoj odeći, radije pokušajte da se igrate zajedno sa svojim detetom. Isprljajte se u pesku ili umažite bojama i vi sami. Sasvim je sigurno da će vas ovakva aktivnost barem privremeno osloboditi od stresa, preusmeriti misli sa problema na radost, dodatno vas povezati sa detetom, i, što je veoma važno, povezati vas sa vašim unutrašnjim detetom. Sećate li ga se, uopšte? Svi ga imamo, nosimo ga u sebi, ali na njega malo obraćamo pažnju. Ono spava unutar nas, misli da je zaboravljeno i da više nikome nije potrebno. Obradujte ga. Zaslužilo je.
Konačno, potpisnik ovih redova potpuno veruje da je za dečije srećno odrastanje neophodno istraživanje, eksperimentisanje, uživanje u igri, pa ako treba i po cenu velikog broja isprljanih majica.

Takođe, u davanju različitih oblika slobode deci možete otići korak dalje. Na primer, osim što ćete dozvoliti detetu da se povremeno isprlja, omogućite mu da učestvuje u uređenju vašeg doma. Nemojte to shvatiti kao prljanje. Setite se da stan i dom nisu isto. Stan su zidovi a dom ono toplo, nežno i tako dragoceno osećanje u srcu. Zato, dozvolite svom detetu da flomasterom ili nečim drugim ulepša (prava reč je „ulepšavanje“, a ne „prljanje“) bar jedan zid u vašem stanu. Tako će vaš stan postati dom i u srcu vašeg deteta.

Jelena Holcer

Sensa