- Šta su zapravo probiotici?
U organizmu svakog deteta (kao i kod odraslog) postoje bakterije koje NISU prouzrokovači bolesti (infekcija) već „žive u miru i harmoniji“ sa našim telom. Neke od njih imaju važne korisne funkcije u organizmu, a najviše tih dobrih bakterija živi u crevima (pretežno u debelom crevu).
U crevima živi mnogo ovih dobrih bakterija – ima ih deset puta više od svih ćelija u organizmu! Ove bakterije se jednim imenom nazivaju crevna flora, a imaju brojne korisne uloge: od pomaganja u varenju hrane, preko održavanja „reda“ među mikroorganizmima u crevima, a imaju važno mesto u jačanju otpornosti detetovog organizma prema infekcijama.
Pošto se odavno zna koje su to korisne bakterije, one se jednostavno mogu neti u organizam prirodnim putem – kroz usta. Probiotici su, dakle, žive, nepatogene (to znači da ne izazivaju bolesti) bakterije, koje kada se unesu u organizam, pozitivno utiču na zdravlje deteta.
- Šta su simbiotici?
O PRObioticima se, sa pravom, mnogo priča i mnogo se zna – to su one korisne bakterije koje imaju mnogo povoljnih efekata na zdravlje dece (ali i odraslih) što je potvrđeno brojnim medicinskim istraživanjima.
PREbiotici su nesvarljivi sastojci hrane koji pomažu probiotskim bakterijama da se razmnožavaju i tako bolje „obave posao“. To su obično šećeri (oligo saharidi ili polisaharidi) koji stižu u debelo crevo gde se nalazi većina dobrih bakterija i tamo im „pojačavaju“ korisne efekte na zdravlje dece.
Kada u jednom preparatu imate PRObiotik i PREbiotik zajedno, e to se naziva SIMbiotik. Ideja je fenomenalna, da se „odjednom“ u organizam unesu i probiotik i prebiotik i tako se pojača efekat „dobrih“ bakterija.
- Kako simbiotici utiču na imunitet deteta?
Beba, još dok je u maminom trbuhu, od majke dobija zaštitna antitela (koje stvara majčin imunološki sistem). Ovi borci protiv mikroorganizama stižu iz majčinog krvotoka, preko posteljice, u bebin organizam pre rođenja. Broj ovih antitela polako opada posle porođaja, tako da između trećeg i šestog meseca nastaje „protektivna rupa“ u bebinom imunološkom sistemu. Zato je važno da beba pojača sopstveni imunitet, a tu mu, naravno, opet pomaže majka svojim mlekom. Mamimo mleko je najjači stimulator bebinog imuniteta, i tu nema dileme! Pošto Vi više ne dojite, ovaj „zaštitni“ efekat maminog mleka više ne postoji
- Mogu li simbiotici zaista uticati na „pojačanje“ imuniteta protiv virusnih infekcija
MOŽE!
To je bilo logično pretpostaviti, imajući u vidu da su pozanata istraživanja koja su dokazala da probiotici pomažu deci da ojačaju imunitet protiv viroza. Ipak, to je trebalo naučno potvrditi, a to se upravo desilo u istraživanju koje želimo da vam približimo.
Internacionalna grupa lekara-naučnika i Italije i Francuske su proučili efekat simbiotika (Lactobacilus helveticus Rosell-52, Bifidobacterium infantis Rosell-33, Bifidobacterium bifidus Rosell-71 i fruktooligosaharida) na sposobnost dece da se bore sa infekcijama (pre svega virusnim) koje se javljaju u hladnim danima. Odabrana su deca uzrasta od tri do sedam godina, koja su prethodne zime imala najmanje tri puta neku od infekcija – uha, grla, nosa (ORL infekcije) ili respiratornu infekciju ili gastrointestinalne infekcije. Ukupno je u istraživanje uključeno135 mališana, 62 je dobijalo simbiotik, a 73 dece je dobijalo placebo – pili su rastvor koji je imao isti ukus kao i simbiotski preparat, ali BEZ aktivnih sastojaka! Svi su dobijali simbiotik (ili placebo) tokom tri meseca jednom
Roditelji su pratili simptome i znake neke od infekcija, a lekari su ih proveravali i evidentirali. Rezultati su nedvosmisleno pokazali da deca koja su dobijala simbiotik REĐE oboljevaju od vršnjaka koji su dobijali placebo – rizik od infekcija je manji za 25% što je zaista značajno smanjenje!
Ako se ima u vidu da neželjenih efekata terapije NIJE bilo ni kod jednog deteta, ovi rezultati su zaista impresivni!
Ovo istraživanje je bez ikakve sumnje pokazala efikasnost simbiotika u smanjenju rizika od oboljevanja dece od infekcija koje nas očekuju. Biće i novih studija, ali već sada nema dileme – tromesečno uzimanje simbiotika pomaže detetovom imunitetu da se spremi za dosadne, ali i potencijalno opasne infekcije koje caruju tokom hladnih dana.
- Kada je najbolje dati probiotik detetu
Iako se mogu dati i uz jelo, najbolje i najsigurnije je dati preparat između obroka! To znači jedan sat pre ili dva sata posle jela.
- Koliko dugo se mogu davati probiotici
Ovi preparati spadaju u najbezbednije, a osim alergijskih reakcija (koje su izuzetno retke) gotovo da nema neželjenih efekata. Pravi „imuno-efekti“ se postižu primenom tokom tri meseca, a do tada će valjda proći ova najezda virusa.
Postovani,
Devojcica ima 5 godina i u zadnjih mesec dana ima pojacane gasove koji se vrlo intenzivno osecaju. Pokusali smo sa probiotikom Flobian, za sada koristimo drugu kutiju, i nismo primetili poboljsanje. Radili smo koprokulturu na candidu, parazite i bakterije:sve je negativno. Inace, ima tvrdu stolicu, svaki drugi dan se prazni. U ishrani nismo nista menjali. Pije dosta vode i fizicki je aktivna. nema temperaturu i skoro nije pila antibiotik. Uvece primecujemo blagu nadutost stomacica koji „zvoni“ na blagi udar. Sta mislite, u cemu bi mozda mogao biti problem, tj. sta nam predlazete dalje da uradimo. Puno hvala na odgovoru.
Ako NEMA proliva – ovo nije za brigu!
Vas zadatak je da se pretvorite u „detektiva“ i pokusate da vidite šta od namirnica nadima dete…to traži vremena, ali može da pomogne.
Postovani, beba ima 4 meseca, nakon rodjenja je imao povisen crp i petodnevnu terapiju antibioticima. Do puna tri meseca bio je super, sa 3 meseca je bio u bolnici, temp 39,6 crp 177. Dve ned posle izlaska iz bolnice opet temp i crp 42. naravno oba puta je pio ab i probiotik. E sad sam primetila da je ovu drugu temperaturu dobio cim je prestao da uzima probiotik. Da li to zaista moze biti povezano i da li bih mogla da nastavim da mu dajem probiotik svakodnevno, posto trenutno pije, jer je jos pod terapijom pancefa?
Da . nastavite sa probiotikom bar 4 nedelje POSLE završetka antibiotske terapije.
Molim vas pomozite mi. Imam devojcicu od devetnaest meseci. Vec deset dana a mozda cak i vise od deset dana ima proliv. Imala je na pocetku jedan dan i povracanje ali vise nema. Bili smo nekolikk puta kod dr. Dali su joj SMEKTU, LINEKS, HUMANU ali joj nista nije pomoglo. Drugarica mi je rekla da ona svom detetu daje probiotic kapsulu rastvorenu u vidi. Da li ja smem mojoj da dam ili sta vi predlazete da joj dam. Da naglasim da do sada nije bila ninasta alergicna i da se dijareja menjala cas je retka kao zamucena voda a cas gusca. Bukvalno probije na sve strane i kroz pelenu od pazuha do peta i ima jak miris. Pomozite sta da radim…?
Jednu kapsulu PROBIOTIC FORTE otvorite i istresete u kašičicu vode ili čaja i da dajete 10 do 14 dana.
Ako za 3 do 5 dana NE bude bolje – da se obavi mikrobiološki pregled stolice.
Postovani, koliko dugo detetu davati probiotike? Duze od tri meseca? Nonstop?
Naime, dete mi ima raznorazne bakterijske infekcije, od 4 meseca zvota ( sada iam dve godine). Naravno, antibiotike pije maltene non stop, jednom mesecno po 10 dana… U krvi ima kandidu ( darkfild mikroskopija), u stolici ne ( koprokul.). Kada pije antibiotike dajem mu bulardi, kada ne pije uglavnom multilac i threelac. Da li da nastavim sa ovim konstantnim davanjem, ili da napravimo malo pauzu? Inace, atopik je, sklon respiratornim infekcijama, pa smo s tim u vezi operisali 3. krajnik, ugradili cevcice, a pre nekog vremena je imao i bakterijsku upalu pluca, a skoro i akutni virusni laringit. Vodim racuna o njegovoj ishrani s obzirom na intolerancije i kandidu.
Probiotici NE mogu da smetaju,,tako da nije obavezno da se pravi pauza. Kad naidje period bez infekcija – može se (na par nedelja) napraviti pauza od par nedelja.
Probiotici, korisne bakterije neoophodne su u regulaciji crevne flore i sprecavanju nastanka raznih stomacnih problema: gasova, gastritisa . . .Mikrobi su zivi organizmi koji postoje u nasem telu i igraju vaznu ulogu u nasem opstem zdravlju i blagostanju. Neki mikrobi su losi, medjutim, vecina mikroba je blagotvorna. Ove “dobre bakterije” su nazvane “probioticima”, od grcke reci “za zivot”. Organizacija za ishranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim Nacijama (FAO) definisala je probiotike kao “zive mikroorganizme koji u adekvatnim kolicinama, doprinose boljem zdravlju domacina”.