Foto: Pixabay
Knjige su pune dragocenih saveta za roditelje, a evo i šta on kaže o fenomenu slušanja i poslušnosti kod dece, kao i zbog čega deca imaju izlive besa na javnim mestima ili pred gostima:
„Fenomen slušanja kod dece je zapostavljen, deca su sve više bića gledanja. Zato im je zakržljala i mašta i poslušnost, zato više ne doživljavaju svet po pravim vrednostima. Ono što vidimo je jače od onog što čujemo.
Dete najpre doživljava svet vizuelno, ali onda treba postepeno i sve više uvoditi kod njega i ono što može da sazna i slušanjem, tako razumeva svet oko sebe i samog sebe. Treba mu zato puno pričati, a onda mu dati da to reprodukuje tako što će crtati jer tako razvija svoje mentalno i asocijativno polje. Odatle potiče i reč poslušnost, moramo prvo slušati, da bismo čuli.
Najbolje bi bilo izbaciti TV i igrice iz kuće. TV je postao bebisiterka danas. Ako dete više voli da gleda crtaće nego da ide sa tobom u šetnju, izgubio si bitku, negde si pogrešio.
Treba živeti sa decom prirodno, treba ih uključivati u život, treba imati sluha za njih, treba im se stalno posvećivati, baviti se njima. Onda nema propusta, nema razmaženosti.
Pitaju ljudi šta da rade kad dođu gosti, a deca im skaču po glavi i uopšte neće da slušaju. Ili kada ih vode u prodavnicu, a dete počne da se valja po podu i vrišti kako bi mu mama kupila nešto. Taj problem se ne rešava tada!
Ako prirodno živimo sa njima, ako smo se na vreme i u dovoljnoj meri bavili njima, ako znaju koliko su nam važni, tih razmaženosti neće biti. Ako si ga navikao da mu kupuješ pažnju poklonima – a to je najveće zlo za dete – onda će ono u prodavnici tražiti da mu nešto kupiš jer mu je to zamena za ljubav i pažnju. Ono tad ne traži keks, nego tvoju pažnju, a ti ga grdiš ili tučeš zbog keksa. Da si mu poklonio dovoljno pažnje i pripremio ga na taj odlazak u prodavnicu, ne bi do toga ni došlo.
Komentari 0