Porodilje u GAK „Narodni front“ nedavno su se požalile da im bebe gladuju jer ne dobijaju dohranu. Pedijatri, međutim, tvrde da njihove žalbe, generalno, nisu opravdane, jer veštačku dohranu treba davati bebaba samo u slučajevima kada je to neophodno. Razlog je što dohrana u prvim danima po rođenju višestruko povećava šansu za razvoj alergije na proteine kravljeg mleka, koja je najčešća vrsta alergije kod beba.
Prema podacima Srpskog lekarskog društva, između dva i dva i po odsto beba tokom prvih šest meseci života dobije alergiju na proteine kravljeg mleka, najčešće na sastojke beta-laktoglobulin i kazein. Većina sastojaka kravljeg mleka prisutna je i u ovčijem i kozjem mleku. Genetska predispozicija, nedostatak vitamina D, crevne infekcija i primena antibiotika u trudnoći povećavaju rizik za razvoj ove alergije. Ipak, najčešća greška, prema rečima lekara, jeste korišćenje veštačke dohrane u slučajevima kada ona nije neophodna.
– Kada majka ne doji, dete dobija tehnološki prerađenu formulu koja je bazirana na proteinima kravljeg mleka. Koliko god bila prilagođena novorođenčetu, nije identična majčinom mleku, čak ni u nutritivnom pogledu. Zbog toga često dolazi do alergije, koja u 85 odsto slučajeva nastaje posle unosa dohrane. U malom broju slučajeva, do alergije na proteine kravljeg mleka može da dođe i posredstvom majčinog mleka – objašnjava, za „Novosti“, profesor dr Nedeljko Radlović, pedijatar-gastroenterolog i generalni sekretar Srpskog lekarskog društva.
Postoji više različitih tipova ove alergije, od kojih je najčešća ona koja se manifestuje koprivnjačom i crvenilom oko usta. U težim slučajevima može da dođe do otoka kapaka, ušnih školjki, ruku, nogu ili do otežanog disanja. U ekstremno retkim slučajevima javlja se reakcija anafilaktičkog šoka. Trećina dece koja dobije ovu vrstu alergije, tokom kasnijeg života boluje od bronhijalne astme ili alergijskog konjunktivitisa.
– Drugi tip ove alergije, koji najčešće nastaje kod beba u prva tri meseca posle rođenja, prepoznaje se po krvavoj dijareji, odnosno gubitku krvi preko stolice. Ova vrsta alergije gotovo redovno iščezava posle prve navršene godine – kaže prof. Radlović.
Dok se prvi tip alergije potvrđuje određivanjem imunoglobulina E u krvi, u drugom slučaju nema specifičnih laboratorijskih pokazatelja. Pouzdan način dijagnostike je endoskopski pregled sa biopsijom i patohistološkom analizom sluznice, ali je on dosta invazivan.
– Takva dijagnostika može da se izbegne uzimanjem podataka o tegobama, prisustvu alergije u porodici, temeljnim kliničkim pregledom, kao i jednostavnim laboratorijskim analizama, pre svega na isključenju bakterijske infekcije creva. Kravlje mleko se ukida majci ukoliko je alergija posredovana njenim mlekom, odnosno detetu ako je na veštačkoj ishrani ili dohrani. Ako simptomi prestanu, alergija je potvrđena – kaže prof. Radlović.
Kada se alergija potvrdi a majka nema dovoljno mleka, dete mora da se hrani specijalnom mlečnom formulom baziranom na ekstenzivnom proteinskom hidrolizantu. U ovim preparatima belančevine su polusvarene i ne izazivaju alergijsku reakciju. To je bebama istovremeno i hrana i lek, a dobija se uz lekarski recept.
– U malom broju slučajeva moguća je alergija čak i na ove preparate. Tada se daje specijalna mlečna formula gde su belančevine dovedene do nivoa aminokiselina – kaže naš sagovornik.
IZBEGAVANjE NIJE PREVENTIVA
UKOLIKO majka izbegava kravlje mleko tokom trudnoće i dojenja, to, prema nekim studijama, ima i kontraefekat.
– Time se dete ne navikava na ovu vrstu proteina, zbog čega se, prema nekim istraživanjima, šanse za kasniji razvoj alergije povećavaju – kaže Radlović.
Komentari 0