Profesor odgovorio na večito đačko pitanje: Šta će mi matematika u životu?

Za razliku od njegovih kolega, Kan nije bio zbunjen ili revoltiran pitanjem i naveo je pet razloga zbog kojih je matematika važna.

1.

I ne samo to, već da kreneš dalje i rešiš nemoguće zadatke.

Na primer Miki i Jelena stoje pred tablom i rešavaju jednačinu. Jelena je sigurna da je jednačina ispravna, a Miki sigurno zna da je pogrešna.Na sledećem času njih dvoje menjaju mišljenje. Jelena veruje da je jednačina netačna, a Miki u neverici gestikulira rukama i naziva Jelenu idiotom. Zvuči kao izmišljotina? Matematičari se suočavaju sa takvim situacijama svaki dana.

Pitajte bilo kog profesora šta da uradite ako zadatak ne može da se reši, i odgovor će biti jednostavan: „Počni iz početka i pokušaj da ga rešiš drugačije. I ne brini zbog greške koju si napravio jer te je to odvelo na pravi put.“

2.

Preciznost je odlika matematičara. Svaki termin i fenomen kod njih ima preciznu i jasnu definiciju.

Znate kako su vas nastavnici terali da učite napamet svaku definiciju geometrijskih figura ili Pitagorinu teoriem? Niste imali pojma kada i gde ćete moći da koristite to nabubano znanje. Razmislite – da li uvek izgovaramo reči bez trenutka oklevanja, baš u kontekstu njihovog značenja? Da li biste mogli u deliću sekunde da odgovorite šta su sreća ili ljubav? Da li bi te iste reči upotrebio i neko vama jako drag, najbliži? I još važnije – da li biste mogli da imenujete stvar koja nema preciznu definiciju?

3.

Rešavanje matematičkih problema je kao igranje šaha. Svaki pogrešan ili nepažljiv potez može imati užasne posledice.

Koliko često ste kada ste radili zadatak iz algebre završili u ćorsokaku jer ste negde stavili minus umesto plusa? Čak i najmanja greška može da uništi sve i postane velika prepreka u vašoj nameri da što pre završite domaći. Matematika nas uči da budemo skoncentrisani i odgovorni za ono što radimo. To nije mala stvar, zar ne?

4.

„Ono što sada govorim je laž“, tako čuveni paradoks lažova zvuči. To je najbolji opis svega što se dešava u modernoj nauci.

Mnogo je teorema, pravila i aksioma za koje se smatralo da su ispravni, a zapravo nisu. To znači da ne treba slepo da verujemo čak ni ljudima s najvećim autoritetom, bar dok ne proverimo sami da li je tako kako kažu. Naučnici to zovu „odgovorni skepticizam“, a matematika nas tome uči na odlična način.

5.

Jer ako ti ne rešiš zadatak, neko drugi će to uraditi sigurno. Zato, zašto baš ti ne bi bio prvi?

24.sata