Prvaci: Koja deca prolaze test zrelosti

Današnji predškolci su pametni, gotovo svi znaju da čitaju i pišu, prepoznaju brojeve, informisani su o svemu i svačemu, ali su, za razliku od prethodnih generacija, manje samostalni, malo su i nespretni, a često veoma emotivno nezreli. Ovo je ocena pedagoga koji obavljaju testiranje dece za upis u školu, koje je počelo 1. aprila i trajaće do 31. maja. Njihov savet roditeljima je: pre polaska u školu dete treba da savlada pakovanje knjiga, da nauči put od kuće do škole, upozna školsko dvorište i okruženje, savlada orjentaciju. Za znanje će se pobrinuti nastavnici i učitelji.

Za dečake i devojčice rođene od 1. marta 2003. do 1. marta 2004. godine pripreme za prvo školsko zvono su u punom jeku. Roditelji zovu škole, informišu se, pripremaju dokumentaciju, a najveća navala očekuje se posle uskršnjih praznika.

Osim dokumenata koje roditelji treba da donesu, budući prvaci moraju da prođu i testiranje kod pedagoga i psihologa. Za ovaj čin veoma je značajna podrška roditelja. Oni treba da budu smireni, opušteni, kako bi se dete bez trzavica, slobodno, u opuštenoj atmosferi upustilo u razgovor.

Dete pred polazak u školu idu na sistematski pregled u dom zdravlja. Uz redovne kontrole visine, težine, pregled grla i disajnih puteva, deca primaju i vakcinu, a mališane pregledaju i specijalista za ORL, očni lekar i logoped. Predškolci su, kažu beogradski lekari, uglavnom zdravi, većina dece ima kvalitetne zube i dobru krvnu sliku. Ono što je uočeno kao pojava je da većina dece ima loše držanje, a dosta njih ima ravne tabane

Testiranje dece obuhvata: razgovor kroz koji pedagog pokušava da utvrdi emotivnu zrelost i spremnost deteta za polazak u školu, crtanje ljudske figure, a procenjuje i sposobnost da mališa održi pažnju. Testovi postoje dugi niz godina kao standard koje utvrdila grupa psiholga, a „procena malog kandidata“ traje oko 30 minuta.

Dete koje je zrelo je po pravilu je radoznalo, lako stupa u kontakt, nije zatvoreno, snalažljivo je, stalno nešto dobacuje, pita… To ne isključuje i da je neko dete koje je rezervisano, zrelo. Povučenost može da znači da je dete opreznije, što je takođe dobro − kaže za portal „Žena“ Branka Tišma, dečiji pedagog u OŠ „Lazar Savatić“ navodeći da se dete koje pokaže zatvorenost, nerazumevanje prostora i snalaženje u određenim situacijama vraća u vrtić, u predškolsku grupu.

To, tvrde stručnjaci, nije alarmatno, strašno, ne znači da je dete neinteligentno, nego jednostavno mu treba malo više vremena.

SVE JE VIŠE PRVAČIĆA

U beogradske osnovne škole biće upisano oko 16.000 mališana. To je 1.600 prvaka više nego prošle godine, a nova zakonska rešenja propisuju da se sva deca uključuju u sistem obrazovanja, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i lica bez državljanstva, strane državljane, prognane i raseljene i deca sa smetnjama u razvoju. Novina u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predstavlja odredba koja se odnosi na inkluziju, odnosno na obavezu škole da, u slučajevima kada je to potrebno, donese individualni obrazovni plan prilagođen detetu.

Na nivou Republike očekuje se upis 79.600 dece, što je takođe rast u odnosu na 2009.

ŠKOLA NIJE BAUK

Naime, šesta godina se smatra za godinu izuzetno intenzivnog razvoja, pa je detetu nekada potrebno produžiti taj period pripreme.

− U godini pred polazak u školu svašta se dešava, deca savladavaju mnoge nove veštine, uče i pojedina ne mogu da isprate taj tempo. Prosto nisu svi istog senzibiliteta − kaže Tišma.

Posle višegodišnjeg iskustva naša sagovornica preporučuje roditeljima da sa detetom puno razgovaraju o tome šta ih čeka u školi, o drugovima iz vrtića koji će sa njim deliti klupu… učenju, knjigama, sveskama. Važno je preneti da škola nije bauk i nikada nemojte dete da plašite rečima: „Slušaćeš ti u školi!“, „Videćeš ti šta će ti uraditi učiteljica“…

Iako upis zvanično traje od 31. maja, u školama kažu da prijave i dokumenta primaju do 31. avgusta. Prvenstvo upisa imaju oni koji žive na području škole, pa tek onda oni koji ne žive u blizini, a žele da idu baš u tu školu.