Čerčil, Edison, Mocart…
Mnogi uspešni ljudi imali su ADHD sindrom: Čerčil, Edison i Mocart, koga su zvali „nemoguće dete“… Intelektualne sposobnosti, zapravo, nisu povezane sa ADHD sindromom. Iz dugogodišnjeg ličnog iskustva u radu sa ovakvom decom, znam da su mnogi od njih danas kod nas poznati i uspešni ljudi u svetu nauke, biznisa, sporta, politike – ističe psihoterapeut Jovanović.
Kada osoba sa ADHD nađe nešto što je u potpunosti ispunjava, radi to sa apsolutnom strašću. U takvim okolnostima umesto hiperaktivnog deteta dobijamo hiperproduktivnog čoveka. Pažnja više nije rasuta, već je u potpunosti fokusirana na predmet interesovanja. Impulsivnost se razvija u sposobnost da se brzo misli i reaguje, što je česta odlika lidera.
– Ovo pokazuje da se osobe sa ADHD mogu razviti u sjajne ljude, lidere, inovatore. Važno je da ih dok su mali, ne upropastimo nerazumevanjem, osuđivanjem, grdnjama, kritikama. Treba da im pomognemo da se disciplinuju i izbruse svoj temperament, koji treba da radi u njihovu korist, a ne na štetu – naglašava sagovornik „Života plus”.
Reč pedagoga – Ne treba ih provocirati!
Hiperaktivna deca se, po pravilu, teže uklapaju u školska odeljenja, i često biraju vršnjake koji su po temperamentu i načinu reagovanja sličniji njima. A da li će se i uklopiti, zavisi od toga kako je učitelj ili odeljenski starešina pripremio ostatak učeničkog kolektiva, kao i ponašanje roditelja. Važno je uvesti pravila ponašanja koja važe u svakoj situaciji, povećavati toleranciju na stresne događaje i osamostaljivati učenike da pronalaze kreativne načine za provođenje slobodnog vremena, objašnjava pedagog Bilja Jović iz beogradske O.Š. „Miroslav Antić“.
– Škola je „živ“ i dinamičan sistem u kome nije uvek moguće predvideti i na vreme reagovati na ispoljavanje neprilagođenog ponašanja. Pogotovo, što su reakcije hiperaktivne dece nagle i nepredvidive. Usvajanje i jasno pridržavanje dogovorenih procedura koje je važeće za sve, umnogome pomaže. Deca sa ovim poremećajem ne treba da sede blizu vrata i prozora, jer mu dešavanja napolju odvlače pažnju. Potrebno je da bude bliže učitelju ili nastavniku, da ima prilagođen materijal za rad, a da aktivnosti uključe što više čula. Važna je i svakodnevna informativna komunikacija sa roditeljima o ponašanju i napredovanju hiperaktivnog deteta – naglašava ovaj stručnjak.
Važno je i da drugi učenici nauče da ovakvo dete ne provociraju, već da ga u određenim situacijama smiruju, da znaju kome od odraslih da se obrate za pomoć i nastavnike upozore. U ophođenju sa ovom decom nastavnici su dobro obučeni, u toku časa menjaju stilove i tehnike rada i koriste unapred pripremljene materijale za usmeravanje njihove aktivnosti. To naravno, nije nimalo lako, u odeljenjima sa po 30 učenika, gde su prisutni i drugi izazovi.
Poštovani, imam sina Luku od 3godine i 3 meseca. Rodjen u terminu iz pomoć vakuma. Dete puzalo, prohodalo i progovorilo na vreme. Upisali smo ga u vrtic sa 1,5 godinom, lako se adaptirao ali je slabo isao zbog cestih prehlada i upala usiju. Baba ga je cuvala. Govor mu je nerazuman,vokabular veliki al samo mi ljudi iz bliskog okruženja možemo sve da ga razumemo. U januaru ove godine smo se preselili i poceli da zivimo sa babom. U aprilu mesecu je poceo da muca. Vodili smo ga kod logopeda rekao nam je da je fiziološko mucanje u pitanju. U junu mesecu nam se desila nesreća, Luka je zadobio frakturu lobanje bez povrede mozga. Operisan u Tirsovoj i pusteni u julu kuci. Vratili smo se u normalu,ali sam primetila promenu u njegovom ponašanju, postao je svadljiv, odgovara na svaku moju rec, raspravlja se, nece da posluša nista, ni kad mu se kaze da se obuje,obuce,jede, legne u krevet. Kad izadjemo napolje samo trci, kad mu kazes cak i vise puta stani on uopšte ne reaguje. Nece da se igra sam samo u necijem drustvu, uvek nas prekida kad pricamo,sa nekim izmišljenim pitanjima. Cim mu kazes da sedne za sto da jede on pocinje da izmislja da mu se piski, kaki,kako ga boli stomak.kad mu se kaze da skupi igracke u stanju je sat vremena da place i odbija to da radi i na kraju ne uradi.
Volela bi da nam vi date Vase misljenje.
Molimo Vas da ubuduce za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra
Postovani,da li je moguce uociti ADHD sindrom kod beba mladjih od godinu dana i koji bi to znakovi bili?Imam bebu od 9 ipo meseci,prevremeno je rodjena pa sam zabrinuta. Hvala Bogu lepo napreduje ali je za razliku od starije sestre mnogo zivahnija.Stala je na noge sa 8 meseci i uveliko vec puze ali mene zabrinjava sto ne zeli da se mazi(kada je priglim buni se i gura).Obraduje se uvek kada dodjem da je uzmem (smeje se ili place da je uzmem).Inace je mnogo vesela beba i lepo reaguje na ljude oko sebe ali je nekako (cini mi se ) hiperaktivna.Jedva je presvucem…kada je hranim rukicom cupka pidzamicu ili moju kosu…nekada i svoju kosu…u principu lepo spava (u toku dana 2-3 spavanja od po 1 ipo sat).Nocu se ne budi da jede.Kada joj nesto pricam slusa me i gleda u mene…ali recimo pokusavam da je naucim da sidje sa kreveta(sto je njena starija sestra znala vrlo rano)ni ne pokusa da me saslusa sta joj pricam .Odmah je u akciji da nesto mora da uradi…ustaje …okrece se na stomak da puzi i place…
Bez pregleda i praćenja bebe zaista NEMA prave procene – ovo sto ste opisali NE ukazuje da beba ima bilo kakav ozbiljan problem.