Foto: Pixabay
Refleks zenice na svetlost (pupilarni svetlosni refleks) kod odojčadi može da bude jedan od prvih znakova autizma, pokazala su istraživanja sprovedena u Švedskoj i Velikoj Britaniji.
Poromećaj iz spektra autizma (ASD) je heterogeno, nasledno stanje obeleženo ranim početnim promenama u komunikaciji i interakciji uz stereotipno ponašanje i senzorne atipičnosti. ASD je obično hroničan i povezan sa funkcionalnim oštećenjem, mentalnim i zdravstvenim problemima i slabim kvalitetom života. Iako je etiologija ASD-a kompleksna i heterogena, veruje se da genetski činioci uz uticaj okoline zajednički deluju u ograničenom broju bioloških puteva povezanih sa razvojem mozga tokom prvih godina života. Precizni mehanizmi ostaju i dalje nepoznati. Postoji velika potreba za identifikacijom novih mera koje mogu da razjasne probleme u biološkim procesima.
Nekoliko studija je već pokazalo na promene pupilarnog refleksa kod dece i odraslih osoba sa dijagnozom iz spektra ASD-a u odnosu na kontrolnu grupu. Deca kojoj je u kasnijem uzrastu postavljena dijagnoza iz spektra bolesti autizma reagovala su jako na iznenadne promene svetlosti pri pregledu. Ne samo da ta deca imaju jaču reakciju zenice na svetlosni nadražaj već je i stepen suženja zenice u vezi sa jačinom simptoma autizma. To ukazuje da rane nepravilnosti u senzornim putevima mogu igrati važnu ulogu u poremećaju spektra autizma.
U sprovedenoj studiji, Falck-Ytter i njegove kolege uporedjivali su podatke iz švedskih bolnica sa podacima druge grupe sa bolnice u Londonu, uz kontrolnu grupu od 40 odojčadi iz opšte populacije. Odojčad su bila uzrasta 9-10 meseci pri prvom pregledu pupilarnog svetlosnog refleksa a potom su praćeni sve do uzrasta od tri godine. Ukupno je u istraživanju učestvovalo 147 dece koji imaju starijeg brata ili sestru sa autizmom, a kod 29 od ove dece je postavljena dijagnoza autizma u uzrastu od tri godine- 40 dece je bilo kontrolna grupa.
Pacijenti su bili rasporedjeni u tri grupe: 1. Deca sa visokim rizikom za pojavu autizma kod kojih je u trećoj godini postavljena dijagnoza ASD, 2. Deca sa velikim rizikom kod kojih nije postavljena dijagnoza i 3. deca normalnog razvoja
Odojčad koja imaju veći rizik za pojavu ASD a (u porodici brat ili sestra sa dijagnozom ASD) imaju jaču reakciju zenice na svetlost od porodica sa niskim rizikom za razvoj autizma. Ovo istraživanje otvorilo je mogućnost da rekcija zenice na svetlost ne samo da može da bude povezana s ASD-om, već može da opiše neurološke procese koji su atipični kod odojčadi koja imaju predispoziciju da razviju autizam zbog jednostavnog refleksnog puta. Glavna hipoteza studije je bila da je odojčad kod kojih se razvija ASD imaju jači pupilarni svetlosni refleks nego odojčad sa normalnim razvojem. Takodje u ovoj studiji praćena je jačina svetlosnog refleksa zenice i njena povezanost sa stepenom ispoljavanja znakova autizma.
Rezultati studije su pokazali da odojčad sa dijagnozom autizma tokom praćenja imaju snažniji pupilarni refleks od onih bez te dijagnoze. Stepen suženja zenice je povezan sa stepenom pojave simptoma autizma u uzrastu od tri godine. Rezultati ove studije pokazuju da je veličina suženja zenice u odgovoru na promene svetlosti u detinjstvu povezana s ASD dijagnozom u uzrastu od tri godine. Grupa sa visokim rizikom koja je kasnije razvila ASD se razlikovala po rezultatima od druge dve grupe.
Iako je potrebno više istraživanja kako bi se razjasnili ovi odnosi, dobijeni rezultati su u skladu sa idejom da rano otkrivanje nepravilnosti u senzornoj obradi predstavlja jedinstveno objašnjenje za simprtome kod autizma.
Sprovedena studija ima neka važna ograničenja. Prvo, rezultati se temelje na podacima pregleda refleksa zenice u dva centra koja koriste identičnu metodologiju. Buduće studije bi imale korist od uključivanja podataka većeg broja odojčadi koja se ispituju po istim uslovima. Iako ove rezultate zbog ograničenja i malog broja uzorka treba tumačiti sa oprezom, rezultati ipak daju snažan početni dokaz da su rane reakcije zenice koje odstupaju od normalnih vrednosti povezane s kasnijim problemima u neurološkom razvoju i pojavi autizma.
Kao zaključak ova studija daje nove mogućnosti korišćenja svetlosnog refleksa zenice jer otvara jedinstvene i prethodno nepoznate mogućnosti za ispitivanje neuralnog razvoja i može da bude jedan od prvih načina za rano otkrivanje autizma. Trenutno su u toku i druge veće studije koje treba da pokažu da li je pupilarni refleks zaista koristan za rano otkrivanje autizma kod dece. Merenje vrednosti pupilarnog svetlosnog refleksa može da bude jedan od dodataka razvojnim psiholozima prilikom testiranja. Merenje pupilarnog refleksa je relativno jednostavna, objektivna mera fiziološke funkcije, potbuno bezbolna i dalja ispitivanja bi mogla da budu uključena u bateriju testova odojčadi koja imaju veći rizik za pojavu bolesti u sprektru autizma.
Komentari 0