Razgovor sa roditeljima u proceni senzorne integracije

Foto: Pixabay

Uz posmatranje deteta u prirodnim situacijama, razgovor sa roditeljima ili osobom koja brine o detetu radi prikupljanja informacija o detetovim kapacitetima za procesiranje senzornih informacija od velike je pomoći stručnjaku koji procenjuje senzorni profil deteta dok ga posmatramo direktno u sledećim situacijama:

–              Društvena i nezavisna slobodna igra

–              Vreme obedovanja, kupanja ili drugih funkcionalnih aktivnosti

–              Struktuirana i nestruktuirana interakcija sa vršnjacima

–              Interakcija između roditelja i deteta

–              Tranzicije između aktivnosti

Pored standardizovanih upitnika, polu-struktuiran razgovor sa roditeljima ili starateljima je od posebnog značaja u proceni detetovog senzornog procesiranja i regulacije.

Senzorni profil

Profil obezbeđuje podatke o detetovim senzornim preferencijama i tolerancijama i kako se one reflektuju na dnevne aktivnosti. Identifikuje periode organizacije i disorganizacije u ponašanju tokom dana i odnosi se na organizaciju nadolazećih senzornih iskustava kao i zahteva okruženja.

Situacije koje obezbeđuju važan uvid  u senzornu integraciju jesu igra, vreme hranjenja, kupanja, menjanja pelena, prekidanja u tipičnim rutinama i učestvovanje u oblačenju ili igri.

Odgovori na navedena pitanja daju značajne informacije u pogledu detetovog senzornog procesiranja i načina na koji ono utiče na funkcionisanje samog deteta ali i čitave porodice:

–              Kakav je jedan tipičan dan vašeg deteta?

–              Koje vrste senzornih aktivnosti vaše dete voli ili ne voli?

–              Kako vaše dete prevazilazi tranzicije/promene u svakodnevnim rutinama (aktivnostima)?

–              Da li postoji određeno doba dana ili neka aktivnost kada je dete najviše i/ili najmanje organizovano?

–              Da li su detetove aktivnosti svakodnevnog života i zadaci samozbrinjavanja ograničeni senzornim ili motoričkim problemima (npr,                    dete ne toleriše određenu teksturu hrane, plašljivo je tokom kupanja, itd.)?

–              Da li vaše dete ima navike ili rutine koje podržavaju svakodnevno funkcionisanje?

–              Kako vaše dete reaguje na nežan fizički dodir?

–              Da li vaše dete podjednako inicira istraživanje novih kao i već poznatih situacija?

–              Da li vaše dete uživa da se igra sa drugom decom?

Procena deteta i njegov senzorni profil pomažu roditeljima i starateljima u razumevanju detetovih specifičnih senzornih potreba i kako se to odražava na njegovo ponašanje. Jer razumevanje zašto se određeno ponašanje javlja je prvi korak u pristupu detetu.

Problemi sa senzornom integracijom otežavaju roditeljima da prepoznaju ponašanje i signale koje im dete šalje. Na primer beba koja u ponašanju ima senzornu odbranu može da se izvija u naručju svojih roditelja. Oni to mogu da protumače pre kao emocionalno odbijanje nego kao hipersenzitivnost deteta na dodir. Nasuprot tome, beba može da deluje nezainteresovano (previše je mirna), a da razlog tome bude hiporeaktivnost ili senzorno izbegavanje.

Agresivno ponašanje deteta takođe može da ima u korenu senzornu osnovu. Udaranjem drugih dete može sebe da štiti od potencijalnog kontakta od strane druge osobe koji je za njega preteći, pre nego da je uzrok psihološke prirode i da se tumači da dete želi da dominira drugima.

Dok je sa jedne strane cilj pomoći roditeljima da razumeju uticaj senezorne integracije na detetovo ponašanje, sa druge strane je podjednako važno da se izbegne pretpostavka da je svaki problem u ponašanju senzorne prirode.