Razmažena deca

Oduvek je bilo razmažene dece, ali istraživanja pokazuju da njihov broj poslednjih godina ubrzano raste, pa se svako treće dete ponaša kao „Laza, materina maza“.

Psiholozi tvrde da su za to krivi isključivo roditelji i ubrzan životni tempo koji majkama i očevima ostavlja malo slobodnog vremena koje provode sa svojim mališanima.
Misao „ako želite lepo vaspitano dete potrošite na njega duplo manje para i duplo više vremena“ to i dokazuje. Neki psiholozi čak tvrde da je porast broja razmažene dece u stvari posledica kampanja o pravima dece. Iako je njihov glavni cilj bio da se deca zaštite, mališani su postali razmaženiji.

Naime, deci se ljubav i pažnja nadomešćuju poklonima, igračkama, dobijaju sve što požele, zbog čega postaju neposlušni. Roditelji osećaju grižu savesti što ne provode dovoljno vremena sa njima, pa smo zbog toga često svedoci situacija u kojima deca „maltretiraju“ jednog roditelja (najčešće oca koji često nije kod kuće), dok im je majka autoritet, pa se s njom ponašaju potpuno drugačije.

Mališani vrlo lako osete gde šta prolazi, kod koga je kakav oblik ponašanja prihvatljiv, pa je zbog toga važno jasno postaviti granice i naučiti dete koje ponašanje je prihvatljivo a koje ne.
Psiholozi tvrde da su najrazmaženija deca ona prema kojoj se roditelji ponašaju kao da su bebe, iako su sposobni da mnoge zadatke sami izvrše. Do treće godine deca nisu sposobna da kontrolišu emocije, da se sama zabave, ispituju granice i u tom uzrastu nije smak sveta ako šize, histerišu, viču…

Međutim, kada starije dete to radi i niste u stanju da kontrolišete njegove reakcije, reč je o razmaženom detetu. Takođe, karakteristike ovakvog ponašanja su i nemogućnost da se izrazi zadovoljstvo zbog igračaka, pohvale, druženja… To praktično znači da će razmaženo dete uvek hteti tuđu igračku, kenjkaće u kontaktu sa drugom decom, biće ljuto i neprijateljski raspoloženo prema njima, želeće da ide kući dok se svi igraju, neće hteti da se odvoji od roditelja.

Razmažena deca imaju česte izlive besa i to bez obzira na priliku, ne žele da sarađuju, da skupljaju svoje stvari i što je najupečatljiviji način ponašanja – pokušavaju da kontrolišu roditelje. U praksi to znači da neće praviti razliku između ponašanja sa decom i odraslima, očekivaće da ih svi slušaju i da se pokoravaju njihovim željama, a skloni su i ispadima na javnim mestima, odnosno nije im važno što vas sramote pred svima. Psiholozi kažu da je sasvim normalno da mlađa deca ponekad imaju ispade, odnosno da neprikladno reaguju kada su umorni ili gladni.
Ali, ukoliko je to svakodnevna pojava, to je znak da bi trebalo da promenite pristup i metod vaspitanja.

Decu je važno naučiti ko su autoriteti, oni ne smeju da budu gazde u kući, da zahtevaju da im se ispune sve želje bez obzira na okolnosti. Roditelji ne bi smeli da dozvole da budu u situaciji da mole dete da nešto uradi, da „padaju“ na njegov plač ili molbe, upozoravaju stručnjaci. Dete koje je razmaženo ignorisaće „ne“ koje čuje od roditelja i ni posle četvrte godine neće biti sposobno da se samo igra, već će roditelji morati stalno da ga zabavljaju.
Porodica je utočište u kojem se dete priprema za samostalan život, uči o međuljudskim odnosima, o životu, o emocijama, stiče iskustva koja će oblikovati njegovu ličnost.

Jedini pravi način da vaša deca ne budu razmažena je da im ne popuštate u svemu, jer, pored svojih prava, treba da znaju i za obaveze i odgovornosti. I ne zaboravite – razmaziti dete ne znači maziti ga, ljubiti i često mu pokazivati ljubav i nežnost, već mu preterano pomagati, učiti ga da se oslanja isključivo na druge i sprečavati ga da na svojim iskustvima uči.

Izvor: Novosti.rs