Vežbe za bolju koordinaciju
Najvažnija igra za ovaj period su krupne kocke. Ređaju se preciznije i u većemo broju. Mališan ovog uzrasta trebalo bi da može da napravi kulu od pet kocki. Već sam pisala da neka deca radije kocke ređaju u obliku zida ili jednu do druge. Ukoliko je to slučaj sa vašim mališanom, možete probati da ga podstičete da velike kocke ređa u obliku voza i da ih gura sa kraja na kraj stola. Ako primetite da dete voli da vozi igračke, ovo je pravi trenutak za različite igračke vozila koje bi mališan mogao da gura jednom rukom. Nešto veće igračke sa velikim točkovima su i dalje interesante, samo što se tako igraju da ih okrenu naopako i zatim kažiprstom okreću točkove.
„Pogodi oblik“ igre dobijaju treći član, tako da do 21. meseca mališan može pravilno da rasporedi tri potpuno različita oblika (krug, trougao i kvadrat) u otvore od plastike ili kartona koje mu ponudite. Kada birate oblike potrudite se da ta tri oblika budu potpuno različita, mališan je isuviše mali da razlikuje kvadrat i pravougaonik ili krug i elipsu. Najbolje bi bilo da to budu navedena tri oblika.
Poštovana,
Ja nisam lekar. Kao mama bih Vam svakako posavetovala da porazgovarate sa pedijatrom, a pre bilo čega drugog bih sebi i detetu dala mesec dana „fore“. Uvela bih jansu rutinu- deca je vole zato što im pruža osećaj sigurnosti. Potrudila bih se da dete jasno uoči šta za čim sledi- večeramo, peremo zubiće, oblačimo pižamicu, mazimo se, čitamo priču, pa gasimo svetlo….. I trudila bih se da nam obroci budu u što približnije vreme. Možda ne vidite direktnu vezu vašeg problema i mog saveta, ali jasna rutina bi trebalo da pomogne da se dete oseća spokojnije.
Zatim bih se potrudila da dete često ima kod sebe omiljenu igračku, naročito u situacijama u kojima očekujem da će se osećati nelagodno. Kada idemo u park, recimo. Dogovorila bih se sa poznanicom da nam priđe dok se igramo u parku. Nenametljivo. Bez pokušaja da dodiruje dete ili čak da mu se direktno obraća. Samo da bude u našoj blizini i razgovara sa mnom. Ukoliko to dobro prođe, sledeći put bih pokušala sa drugom odraslom osobom koja bi kod sebe imala tip igračaka koje dete voli (diosaurusa ili lutku) kako bi radoznalost navela dete da samo priđe nepoznatoj osobi.Po potrebi bih nešto slično ponavljala sve dok ne da željeni rezultat.. i sve to u šetnji, u parku, na otvorenom da se dete ne oseća skučeno i da ima gde da se pomeri ako mu je nelagodno…. I sama bih se obratila nekoj od mama u parku dok je dete sa mnom kako bi na primeru videlo da drugi ljudi ne predstavljaju opasnost. Trudila bih se da se smešim i da ne obaram pogled. Naime, ankete su pokazale da su roditelji dece koja su veoma nepoverljiva prema nepoznatima i sami stidljive i zatvorene osobe, mada to, naravno, ne mora biti Vaš slučaj.
Napominjem da bih na Vašem mestu svakako porazgovarala i sa pedijatrom.
Želim Vam svako dobro!
Jelena
Postovani,
Imam decaka od 19 meseci. Imamo problem sa socijalizacijom. Naime, dete se jos uvek jako plasi nepoznatih osoba. Kad mu se neko nepoznat obrati, odmah pocinje da place. Takodje se plasi kad idemo kod nekog ko mu je nepoznat, toliko da se otima i nece da udje u stan. O odlascima kod lekara da ne pricam. Da li je miguce da kod nas ta faza jednostavno duze traje ili bismo trebali da potrazimo pomoc psihologa?